Jasmin Mujanovitzsch Mag blog (poezija i proza)

Dobrodošli na moj blog (poezija, kratke priče, razmišljanja, pljuvanja, dopisivanja, čitanja, nerviranja, groteska, lakrdijašenje etc.)

15.07.2012.

Novi singl na YouTube-unofficial video za pjesmu ''Trebam te''

http://www.youtube.com/watch?v=napdumUSfS8

11.06.2012.

Stihovi za novi singl ''Trebam te''(uskoro i novi video na YouTub-u :)

Grad je tako stran, a ja sam tmuran dan, moja sjećanja i misli teško oblake razgone... Ti si miris mandarine u januarskoj magli, ti si lahor s mora, opal maska u masi što se cakli... Trebam te, kao osmijeh sreće, što sa djece sja... Trebam te, kao miris majke Zemlje s proljeća... Trebam te, kao smiraj što mi sveti mjesec da... Trebam te,... Besmislena rijeka, auta i ljudi, bujicom se diči, dok čovječanstvo ludi... Kada svedeš ovaj život na jednostavnu mjeru, kreneš dalje, letiš više, jer spušten si na zemlju... Trebam te, kao osmijeh sreće, što sa djece sja... Trebam te, kao miris majke Zemlje s proljeća... Trebam te, kao smiraj što mi sveti mjesec da... Trebam te,...

03.06.2012.

Iskra

Pusti me da uživam u svojoj iskri života ne govori mi da sagnem glavu jer ostat ćeš bez svoje, pa čak i maske što skriva manire sluge i poltrona - vječitog činovnika i poslušnika podmuklih i besprizornih. Ne pokušavaj da dosegneš do izvora mog bijesa oni su daleko od mlakosti tvog bitisanja, i grije ih iskra upaljena negdje daleko na Mliječnom putu...

28.10.2011.

Trankvilizirajući Eter

Trankvilizirajući  Eter  by  Jasmin  Mujanovitzsch  Mag

 

Tišina  me  liječi  svojim  pjevanjem.

 

Blagoslovljena  je  odsustvom  ljudskih  glasova

Koji  emituju  frekvencije  praznine, sujete, niskosti,

Ograničenosti, pseudo – intelektualnosti  i  jeftinog  sado-mazohističkog  populizma.

 

Tišina  je  talas  pun  soli  iz  skrivene  uvale

Koji  je  sjedinjen  sa  mirisom  borovine, lavande i  ozona,  i

Koji  me  prekriva  cijelog  dok  smišljam  večernje  planove 

U  vezi  njenog  tijela, glatkog  i  sjajnog, prekrivenog  maslinovim  uljem

Čiji  miris  skriva  tajnu  sunčevog  smijeha..

28.10.2011.

Zatočenici Svog Svijeta

Zatočenici  svog  svijeta  by  Jasmin  Mujanovitzsch  Mag

 

 

Isprepletena  su  nam  tijela.

Srećom, zatočenici  smo  u  svom  izolovanom  i  ograničenom  svijetu  prožimanja

Gdje ne mogu prodrijeti  dostignuća  moderne civilizacije:

Teror  demokratskih  mediokriteta, dobronamjerna  grimasa  pljačkaša  sirotinje,

Revolucije  u  kojima  učestvuješ  ''on  line,''

Otužni  plašt  globalne  isprazne  retorike,

Povoljni  krediti  legalnih  lihvara,

Viagra-libido,

Macho-impotencija  i  kvazi-feminističke tuposti:

Mi  se  razumijemo  uvijek  svježim  i  modernim  jezikom  praiskona...

 

Jer  rječnik  našeg  jezika,

Čiji  onomatopeični  duh  ne  može  uznemiriti

Nijedna  inkvizicija  konvencije,

Pohranjen  je  u  sehari 

Isklesanoj  od  pjeva  bagdadskog  slavuja,

Rominjanja  kiše  koju  slušaš  dok  si  u  opuštenom  magnovenju,

Simfonije  zrikavaca  u  borovoj  šumi

I  milovanja  kamenja  povezanog  ritmom  talasa  jadranskog  azura...

 

 

Jasmin  Mujanovitzsch  Mag, Tuzla, 20. X 2011

27.01.2011.

Rekla je... by Jasmin Mag



Rekla je:''Jutros sam čula proljetnu pticu

kako pjeva dok je škripao snijeg

pod đonovima prolaznika.''


Nisam joj odgovorio ništa jer sam u njenim očima

vidio behar i čist grad, iskrena lica i dobru knjigu...

Nisam odgovorio ništa, samo sam njenu kosu pomilovao rukom

Koja je nekad pisala prva slova, prve pjesme, ''hvatala'' prve akorde,

Rukom koja je pucala iz oružja, previjala rane,stiskala neiskrene šake,

Grčila se zbog lukavstva podmuklih i pravila pesnicu zbog onih koji nisu razumjeli riječi...

26.12.2010.

Kamasutra za jučer, danas, sutra by Jasmin Mag

U  pozi  69  kušao  sam  sokove  njene  osobenosti,

I  pomislio  kako  za  potpuni  užitak  nije  dovoljno  samo  to

Da  nam  se  tijela  isprepletu, 

Već  i  umovi

Nad  kojima  ego  lebdi

Kao  sumaglica izmješana  od  dima  kanabisa,

Mirisa  mandarine  i  iskri  Velikog  praska.

 

U  pozi  69 uživao sam u sokovima  njene  osobenosti

Koji  su  me  podsjetili  na  daleka  mora, školjke  pune  bisera  kreacije,

Novi  svijet, moje  ludilo,

Nebrigu  za budućnost,

I  ponekad  prijeko  potrebno  nasilje.

U  pozi  69, kada  si  usredsređen  na  suštinu,

Svi  ti  činovnički  glupani, koji  se  predstavljaju da  su  više  nego  seosko - provincijske  ''mesije'', izgledaju  još  jadnije.

 

U  misionarskom  položaju (dok  sam  grizao  njen  vrat),

Pomislio  sam  kako  lažnu  nadmoć  ne  treba  koristiti  bez  opreza.

U  takvoj  pozi ( kad  je  moć  žile  epohalna),

Dok  sam  odlagao  orgazam,

Sjetio  sam  se  svih  tih  jadnika ( samoreklamera, pozera, pozera koji druge nazivaju pozerima...),

I  srećom, nanovo  se  posvetio  ženskoj  guzi,

Koja  je , i  pored  sveprisutnog  terora  i  evolucije  ograničenosti,   zadržala  premoć  nad  podmuklim  muškim  licem.

 

17.11.2010.

Opomena by Jasmin Mag

Zapanjujući  krešendo  dilema  i  pitanja

Na  djedovom  mezaru  jednog  sunčanog  Bajrama.

Neočekivano  i  iznenađujuće

Velika  pitanja  i  nepremostive  dileme

Čine  me  mirnim:

Sumaglica  i  blagost  dana

Ušuškavaju  slom  generacija,

Krv  nevinih  i  mrtve  revolucije

U  svilu  tišine,

Vrišteći  na  taj  način

O  nepostojanju  prošlosti  i  budućnosti,

Vrišteći  na  taj  način

Da  smo  mi, baš  sad, u  ovaj  tren,

Vlasnici  momenta  u  kojem  možemo  učiniti

Epohalne, revolucionarne  i  istorijske  poduhvate:

Pogledati  se  u  oči, osmjehnuti  se  iskreno,

Stisnuti  čvrsto  ruku  jedni  drugima,

Zagrliti  dijete  i  pomirisati  mu  kosicu,

Dati  sadaku  starom  prosjaku,

A  malo  kasnije  na  porodičnom  okupljanju

Uživati  u  bamji, sogandolmi  i  baklavi  ili

Napisati  poemu  pri  izletu  u  drugu  dimenziju

Dok  smo  zarobljeni  u  simboličkom  poretku  za  analfabete.

 

Moj  pogled  prikovan  je  za  tlo.

Tu  je  Majka  Zemlja

Spremna  uvijek  da  nas  nahrani,

Puna  nepreglednog  strpljenja

Da  nas  ohole, nasilne, sujetne  i  prazne

Drži  na  svojim  plećima,

I  spremna  da  nas  pokrije  blagom  rukom

Ćebetom  od  humusa

Kad  smo  iznemogli, umorni, nepotrebni  i

Istrošeni  na  kraju  puta,

Ili  pak  kad  nam  je  naređeno  fermanom

Za  marionete  na  svilenom  koncu  istkanom  od  zapisa  bez  teksta

Da  otkrijemo  odgovor  na  pitanje  o  kojem  svjesni  razmišljaju  svakog  dana

A  nesvjesni  možda  tek  kad  su  na  ivici.

 

Pogled  se  zatim  blago  podiže

I  fokusira  na  moj  rodni  grad  koji  lijeno  egzistira  u  dolini.

I  onda, odnekle, zajedno  sa  mirisom  smoga  i  zapaljene  trave

Doplovi  misao   da  je  za  progres  ''suptilne''  ignorancije  i  arogancije,

Kao  i  za  zamućivanje  istine, očiglednih  činjenica  i  logičnih  misli,

Zaslužna  sveprisutna  izmaglica  koja  leluja  između  nas

I  čini  nas  dalekima  i  neprepoznatljivima

U  katarakti  distorziranog  jeftinog  vodvilja.

 

Valja  biti  umjetnik  i  u  toj  nametnutoj  tjeskobi

Pronaći  nepreglednu  širinu.

 

Tuzla, Bajram, 16. novembra  2010.

10.11.2010.

Objavljen video za pjesmu Ramayana




                            http://www.youtube.com/watch?v=fjL0qus0P30

20.06.2010.

Video ''Bijeli snjegovi''

http://www.youtube.com/watch?v=p2Wd_E9owoQ  

05.11.2009.

Gdje li si sakrila našu ljubav?

Gdje  li  si  sakrila  našu  ljubav?

 

U  znojnim  plahtama  začaranim  potrebom?

U  malom  tijelu  što  leži  između  nas  i  zrači  čudnim  pitanjima?

U  zakletvi  koja  nikada  nije  izrečena?

U  potpisanom  bezvrijednom  papiru  koji  je  otjelotvorenje  besmislenosti  establišmenta  i  auto-porobljavanja?

U  slutnji  što  visi  nad  beharom  trešnje?

U  matrici  porodičnog  stabla  čiji  su  korijeni  već  davno  projicirani  nevidljivim  odabirom  genealogije?

U  svojoj  nenamještenoj  moćnoj  slabosti  koja  razara  moju  primitivnu  iskonsku  vitalnost  preživljavanja?

U  kapi  krvi  i  kapi  sjemena  što  održavaju  nikad  završenu  grotesku?

U  tekstu  što  projicira  budućnost?

U  mirisu  variva  sposobnog  da  preokrene  točak  istorije?

U  šetnji  para  fazana  koji  se  ne  daju  zbuniti  besmislenim  progresom  civilizacije?

U  pjesmi  koja  ne  bi  nastala  bez  tvog  odsustva?

 

Gdje  li  si  zarobila  našu  ljubav?

   

19.08.2009.

Prepoznat ćeš ih

                                                      Prepoznat  ćeš  ih

 

Prepoznat  ćeš  ih  u  djeliću  sekunde,

Prepoznat  ćeš  ih  srednjim  okom  i  instiktom  praiskona:

Cerenjem  mišićavo-intelektualnih-autoritarnih  slabića

Oplakuju  vlastitu  nepreglednu  prazninu.

 

Prepoznat  ćeš  ih  u  mrtvom  uglu  svog  pogleda.

Nevješto  izlažu  mimikriju  poze,

Svjesni  svoje  slabosti, prolaznosti  i  beznačajnosti,

Očekujući  i  vapijući  da  budu  primjećeni.

 

Sjenke  u  gomili,

Gomila  u  sjeni,

Zatrovana  rijeka

Daleko  od  ideja. 

29.01.2009.

Drski izdajnik - ''narodni poslanik''

Drski  izdajnik - ''narodni  poslanik''

 

 

Božija  je  kazna  ''građanine''

Da  na  tv-u  gledaš  svoju  sliku  i  priliku,

Što  ti  od  djeteta  otima  koricu  hljeba

Uz  naivnu  ispriku.

 

Božija  je  kazna  ''seljanine''

Da  svaki  dan  oreš  svoje  živce,

Baš  zato  što  ti  je  ''tvoj''  onaj

Što  između  ljudi  stavlja  od  prozirne  ljigavštine  živice.

 

Nekada  ranije  su  i  ''građanin''  i  ''seljanin''

Morali  posegnuti  za  špiglom  da  ugledaju  svoju  masku,

Kad  gle! U  ''postmodernim  vremenima''  dovoljno  je  da  pritisnu  dugme

I  na  ekranu  ugledaju  ''sebe''  na  zasjedanju  ''parlamenta''!

 

Ali  avaj! Kasno  shvatiše  prevaru 

Da  ustvari  glasaše  za  sopstvenu  pljačku

I  poniženje,

Jer  sami  sebi  na  listiću  nađoše  najbolje  rješenje. 

 

Božija  je  kazna  to  za  sve  sitne  interese,

Ulizištva, spletke, zluradost,

Impotentnu  prepotentnost  i  nadmoćnu  ignorantnost,

Što  se  ugradiše  u  matricu  našeg  nasljedstva.

 

Pogrešno  si  me  učio  Babelje,

Brate  po  retoričkom oružju,

Sapatniče  po  zarobljeništvu  u  apsurdu  i  paradoksu,

Sauživaoče  u  izgnanstvu  od  ''normalnog  svijeta''  i  proroče  svoje  nesretne  sudbine!

Pogrešno  si  me  učio  da  ''tačka  ili  uzvičnik  na  pravom  mjestu

Umaršira  u  srce  čitaoca  moćnije  nego  bilo  koja  vojska''  jer  si  zanemario

Momenat  kada  će  ljudi  prestati  čitati  i  razmišljati,

Pa  im  ni  ono  što  vide  vlastitim  očima  neće  biti  jasno.

Kako  onda  doći  do  nivoa  stilskih  figura

I  čitanja  između  redova  ili  pak  simbola?

 

A  nama  koji  moramo  podnositi  teror  ljigavih  mediokriteta

Što  dojahaše  na  hrptu  hijene  što  se  zove  ''demokratijom'',

Ostade  jedino  da  uživamo  u  Božijoj  kazni

Ma  koliko  to  mazohistički  zvučalo. Amin.

06.12.2008.

Alisa

Alisa  u  zemlji  ''naših''  i  ''njihovih''

 

 

 

Ništa  me  više  ne  može  iznenaditi.

Pa  čak  i  ako  mi  se  dese  neke  lijepe  stvari,

prihvatiću  to  kao  okrznuće  šizofrene  eventualnosti

u  vrtlogu  magme  producirane  od  isprazne  erudicije,

militantne  teologije  i  zmijskog  jezika  što  hipnotički  sriče  iz  jagnjećih  usta.

 

Alisu  su  iz  ove  zemlje  čuda  odavno  protjerali.

Prvo  su  je  gađali  granatama  i  snajperima,

tjerali  je  gladnu  i  bosu  kroz  šume,

i  nakon  svega  otpremili  na  najgore  gubilište:

pred  šalter. U  čekaonicu. Na  deklamovanje  pravilnika  i  članova.

 

I  sve  bi  to  nekako  izdržala  hrabra  Alisica

da  je  nije  sasjekao  eho  stare  kletve  iz  usta  gomile:

''Šta  ćeš, tako  je  kako  je, ne  možemo  mi  ništa  i  ništa  se  nikada  neće  promijeniti.''

 

Razmišljao  sam  tako  o  Alisi,

kad  me  prenuše  očajnički  glasovi  preplaćenih,

ufoteljenih  revolucionara  koji  ne  prestaju  misliti  o  narodnim  mukama,

upozoravajući  me  da  moram  podržat  ''naše'' 

kako  bi  ostali  ''naši''

jer  ako  mi  učine  nešto  dobro  ''njihovi'', onda  će  ti  ''njihovi''  postati  ''naši''

i  tek  tada  se  neće  znati  ko  koga  ....

 

Sada  se  bar  zna  tačno  ko  je  gori  a  ko  doli.

23.11.2008.

Linijom manjeg otpora

LINIJOM  MANJEG  OTPORA       

 

Linijom  manjeg  otpora

Podmazuješ  i  oštriš  giljotinu  što  se  njiše

Iznad  tvoje  maske, šljema, frizure, šminke, vilice-socijalke,

Botoxom  umrtvljene  bore  i  pozom  utrenirane  grimase.

 

Linijom  manjeg  otpora

Gutaš  big-brother  ogledalo  vlastitog  života,

Prelistavaš  bilten  družbe  nejasnih  otimača  izgubljenog  identiteta

I  staješ  u  red  protočnih  mašina  što  prsnuše  u  zaboravu  prije  nego  su  nastale.

 

Linijom  manjeg  otpora

Uviđaš  da  te  svi  ostavljaju  istom  tom  linijom,

Koja  je  prostija  od  one  koja  prevozi  poslednje  pijance  i  narkiće

Subotom  iza  četiri  ujutro.

 

06.11.2008.

Moja nova pjesma - Hvala ti!

                                                        HVALA  TI!

 

Hvala ti  što  si  pala  baš  na  moje  šuplje  priče.

Hvala  ti  što  si  naivna  k'o  lisica!

Hvala  ti  što  si  sve  ove  godine  trpila  moje  perverzije:

Od  onih  mentalnih, preko ego  tripova, sujeta, pa  sve  do  onih  gastronomskih.

Hvala  ti  što  ne  miješaš  č  i  ć  i    i  đ.

Hvala  ti  što  mi  tako  štediš  živce.

Hvala  ti  što  ne  razumiješ  moje  privatne  ratove  pa  ti  mozak  na  taj  način  ostaje  zdrav,

Kako  bi  ga  koristila  za  svoju  alhemiju: miligram  soli - nit  mirisa, zrno  bibera - slad  ukusa.

Hvala  ti  što  nećeš  oboliti  od  puberteta  u  četrdesetima: tebe  godine, utočište  konzervatizma  i  temelj  tradicionalizma  čine  još  privlačnijom  i  pohotnijom.

Jer  nije  sexipil  ogoljeno  meso, bljesak  butine  i  vulgarna, prazna  retorika.

Sexipil  je  saosjećanje, sexipil  je  prizemnost - osmijeh  koji  ne  obećava  ništa, neproračunatost  i  po  cijenu  vlastite  destrukcije!

Sexipil  je  smiraj  koji  nazirem  u  mimikriji  tvog  portreta, a  koji  me  podsjeća  da  je  moja  priča  mogla  imati  sasvim  drugačiji  krešendo!

Hvala  ti  što  smo  izumili  naš  vlastiti  jezik  u  koji  erudite  nemaju  pristupa  pa  nas  ne  mogu  ispravljati  u  književnom  govoru  i  pravopisu.

Tako  možemo  jedno  drugome  reći:''dodzi, hodi  rubi, de  ci  ti, jubi  mackice  soje, ugi  jedzica'' a poslije  toga  se  možemo  hihotati  oslobađajućim  majmunskim  cerenjem  u  prazno.

Nadalje, hvala  ti  što  svoju  seosku  punoću  nisi  trampila  za  provincijsku  prazninu,

Pa  ti  osmijeh  pršti  u  frekvencijama  vjenčanih  praporaca.

Pa  ti  hvala  opet  što  si  mi  podarila  potomka  u  kojem  po  jednostavnosti  kombinacija  genetskog  materijala  prepoznajem  koliko  sam  prgava  osoba  i  zlopamtilo.

Možda  po  protoku  vremena  uspijem  da  dosegnem  duhovnu  širinu  i  poništim  svoje  dobre  balkanske  mane.

Do  tada  uživam  u  njima.

Oko  mene  oblijeću  napaljene, kulturne  ženke  što  svršavaju  uz  kombinacije  grotesknih  bravura  verbalne  projekcije.

Ostavljam  ih  da  zamišljaju  koliko  je  perverzija  riječi  kompatibilna  perverziji  mog bezumlja  trenutka.

 

Fala  ti!   

 

06.11.2008.

Zvonko Horvat-književni agent!

Učestvujući na književnim susretima u Osijeku, upoznao sam mnogo interesantnih i dobrih ljudi. Jedan od njih je i Zvonko Horvat, književnik i književni agent, čovjek koji mi je priuštio zadovoljstvo da ne moram misliti o pregovorima sa izdavačima-tu frustrirajuću obavezu preuzeo je na svoja pleća a meni je ostavio obavezu da pišem. Ko je barem jednom u svom životu pregovarao sa muzičkim ili književnim izdavačima zna da je lakše komponovati pet muzičkih albuma ili napisati pet knjiga nego jednom pregovarati o objavljivanju albuma ili knjige i čekati na taj svečani momenat. Dakle, nam više horora zvanog ''dogovaranje sa izdavačima.''

Na impozantnoj listi književnika koje zastupa Zvonko Horvat nalaze se : Ivo Brešan (HR), Miro Gavran (HR), Josip Cvenić (HR), Adrian Predrag Kezele (HR), B. D. Benedict (Canada), Bogdan Novak (SLO), Viktoria Faust (HR), Sanja Lovrenčić (HR), Božidar Prosenjak (HR), Predrag Micić (SRB), Vlatko Kalapoš (HR), Ivana Šojat Kuči (HR), Sabina Koželj Horvat (SLO), Julijana Adamović (HR), Vanda Sterle (HR), Zdravko Cikuša (HR), Ivica Šola (HR.

Pa sretan nam početak poslovne saradnje Zvonko! ''Tuzlanske priče'' i ''Rock and roll za nestalu generaciju'' su vruća roba za vruće mušterije željne našeg bosanskog crnog humora, emotivnosti i perverzije.

06.11.2008.

Predstavljam Vam Liviju Reškovac, pjesnikinju iz Osijeka;

Ok. ljudi, vrijeme je da Vam predstavim svoju drugaricu Liviju Reškovac iz Osijeka. Ona je veoma talentovana pjesnikinja i dobar je čovjek. Upoznao sam je za vrijeme smotre pjesnika ''Osijek 2008.''. Dakle, stihovi. Livija Reškovac!


PROVOCIRAM SIVILO

 

izbrisana nemirom

pobjeći ću u potočnicu

poput ifigenije

žrtvovat će me

dvoglavom zmaju bitka

na prvoj stepenici

skidam šal

provociram sivilo

tješeći isprekidanost prozora

poput rimbauda

bilježim neizrecivo

sva svoja ludila

jesam

ili nisam

u vidokrugu apsoluta

i na kraju

volim što se

pored tebe

osjećam kao žena

 

BACH U PROLJEĆE

 

u nastupu krajnosti

odbijam igrati

sporednu ulogu

barijere gluposti

ne mogu me

suzbiti

u besmisao

namami se sjenicom

u ljeto

bachom u proljeće

ispljuni nemir nestalnosti

kad okrenem glavu

crtam ti oči

staklastim puderom

držeći razinu

na kojoj nam se

sastaju ruke

 

POKUŠAJ II

 

dan je pao neočekivano brzo

skužila sam

da u mozaičnom slaganju stvarnosti

najviše nedostajem ja

skužila sam

da već dugo nisam napisala ni stih

istrošena na gluposti

skužila sam

da me je strah ovog papira

koji guši sve pokušaje pretvara u besmisao

skužila sam

da ću sutra opet makar poželjeti

da pribilježim učestalu pernatost prolaznosti

i skužila sam, jebi ga

da se o ovom nema

nešto pretjerano za reći

 

JUTRO PRED KRAJ SIJEČNJA

 

zadnjim trzajem jutra

zatvaram vrata smisla

gasim cigaretu

živčanim ritmom nervoze

i odlazim u svijet

kojem nisam potrebna

 

JUČER, DANAS, SUTRA

 

 

Jučer sam zabilježila

fotografijma ispranih

od nedorečenih bujica

stvarnost je pristizala

rastrgana očnjacima Vremena

Danas sam zrak

potpuno

nevažna komponenta

za zidove

traktore

nove Levi¨s reklame

Rasplinjujem se

ošrom odlučnošću

i s namjerom

nepovratka

bježim u

pločnike

grafite

literaturu

Slobodna sam

svijet je divlji

i spreman

na avanturu

Sutra će me

ponovno definirati

upregnuti u

vrijeme, prostor,

način,

ali mi neće

otkriti uzrok

04.09.2008.

Uskoro nove pjesme!

    Dragi  moji, trenutno  sam  prezauzet  i  javiću  vam  se  čim  prije  sa  novim  pjesmama.

Ostajte  mi  zdravi, debeli  i  veseli.  

27.08.2008.

Večer poezije (18. Septembar 2008. ''Dom mladih'' Tuzla u 20 h i 30 min.)

Vezano uz prethodnu vijest;

Ako neko od mojih drugova i drugarica bloggera ( a ne moraju nužno ni biti bloggeri) ,koji pišu poeziju, imaju želju da se predstave tuzlanskoj publici, rado ću im to omogućiti na svojoj večeri poezije.

Jasmin Mag

14.06.2008.

Pozivam Vas na veče poezije i unplugged svirke;

Dragi  moji;

Ovom  prilikom  Vas  pozivam  na  večer  poezije  u  tuzlanskom  ''Domu mladih'' 18.  Septembra   (četvrtak)  u  20  sati  i  30 minuta,  u  sklopu  koje  ću  održati  promociju  svojih  novih  pjesama  i  koncert  uz  akustičnu  gitaru, a  gost  će  mi  biti  Branislav  Lukić  Luka  sa  izložbom  umjetničkih  slika  i  fotografija.

Opština Tuzla plaća koncert, tako da će ulaz biti slobodan. Manifestacija se održava u sklopu ''Ljeta u Tuzli''.

09.06.2008.

Tri scene naizgled nepovezane - Scena prva ;

 

 

Scena  prva

 

 

 

Stojim  u  redu  za  sipanje  vode. Česma  je  na  periferiji, u  brdima, prirodni  izvor  koji  se  nalazi na  putu  od  grada  prema  Aerodromu  Tuzla  i  ta  maršruta  je  poprilično  frekventna. Svaki  momenat  neko  se  zaustavlja  sa  autom  i  ako  ocijeni  da  je  red  prevelik  jednostavno  nastavi  dalje. Voda  sa  tog  izvora  je  ocijenjena  u  eminentnim  institutima  kao  visoko  kvalitetna. Obzirom  da  smo  nakon  godina  i  godina  redukcije  vode  konačno  dobili  konstatno  vodovodno  snabdijevanje, ipak, zaključili  smo  nakon  kraćeg  perioda  da  ne  bi  bilo  pametno  koristiti  tu  vodu  za  piće  i  pripremanje  jela  iz  razloga  što  se  ta  voda  prečišćava  iz  jezera  pa  se  onda  šalje  nama, ali  smo  opet  sretni  i  nekada  ne  možemo  da  vjerujemo  da  se   možemo  istuširati, oprati  veš  ili  suđe  kad  god  poželimo,  a  plastične  buteljge  i  kalnisteri  od  dvadeset  pet  litara  još  uvijek  dopunjuju  dekor  balkona, kupatila  i  podruma. Zlu  ne  trebalo. Zato  je  česma  u  Par  Selu  spašavala  oduvijek  sve  one  koji  vole  piti  pravu  zdravu, bosansku, planinsku  vodu.

 

Čekam  ti  ja  tako  petnaestak, dvadeset  minuta, ispred  mene  je  tročlana  porodica  koja  se  bori  sa  brojnim  flašama  od  litar, litar  i  po  i  dva  litra. Sin  sipa  na  česmi  a  majka  i  otac  odnose  kese  sa  punim  flašama. Flaša  ima, čini  mi  se, milijarda. Svako  malo, momak  pere  flašu  prije  sipanja  pa  to  dodatno  oduzima  vrijeme. Nikad  mi  nije  bilo  jasno  zašto  ljudi  peru  flaše  u  koje  inače  svakodnevno  sipaju  vodu  za  piće.

''Jah, nećemo  više  ovako, od  sada  ćemo  doći  po  noći, nema  smisla  da  ovako  bihuzurimo  narod.''-konstatuje  glava  porodice  obraćajući  se  ženi  i  sinu.

Momak  koji  je  u  redu  ispred  mene  i  ja  ćutimo. Siti  smo  i  svoje  lafine.

Nervoza  polako  raste  a  dodatno  mi  je  pojačava  moja  kćerkica  koja  započinje  sa  svojim  šejtanlucima  u  vidu  skakutanja  sa  najgornje  stepenice  na  najdonju  i  obratno, u  prostoru  oko  česme.

''Prestani!''-brecam  se  na  nju.

Šuma  koja  se  nadvisuje  nad  česmu  i  nad  cijeli  krajolik  miriše  opojno  na  čist  vazduh  koji  se  ubrizgava  blagim  povjetarcem  u  naše  nozdrve  i  opušta  nam  mišiće. Ptičice  pjevaju  ushićeno. Prvo  se  javi  jedan  slavujčić  a  onda  ostali.

''Jelde  tajo, ptičice  sad  razgovaraju?''-upita  me  moja  curica.

''Aha.'' – procijedih  ja  kroz  zube.

Nasu  i  složna  porodica  tu  koju  hiljadu  flaša, stariji  čovjek  se  izvinu  što  smo  tako  dugo  čekali  vjerovatno  primjećujući  da  smo  se  smrkli  ko  nebo  pred  ljetni  pljusak. Stari  uđe  u  ogromni  kombi, startova  ga  i  oni  nestadoše  iza  okuke.

''Jes'  vidio  zemo, prosipa  nam  tu  finoću  a  ja  ga  snimio  kako  neki  dan  izbaci  iz  kombija  punu  kesu  smeća  baš  pored  česme. Maloprije  vozač  autobusa  izađe  da  naspe  flašicu  samo  a  oni  mu  ne  dadoše. Nekad  se  ovdje  i  potuku  ljudi. Posvađaju  se  oko  neke  sitnice  na  vodi  i  onda  nastave  bokserima  i  šakama.''-obrati  mi  se  ćutljivi  momak  a  ja  po  naglasku  primjetih  da  je  iz  sela  koje  se  nalazi  u  neposrednoj  blizini  ovog  izvora.

''Mi  pratimo  ko  ovdje  baca  smeće, zapišemo  registracije  i  nosimo  te  spiskove  u  MUP  ali  ne  vjerujem  da  su  išta  pokrenuli  po  tom  pitanju.''

''Vjerovatno  moraju  imati  neki  opipljiv  dokaz, ne  mogu  tek  tako  samo  po  spisku  krivično  goniti  ljude.''-zaključih  i  ja  po  logici  stvari.

''Ali  su  zato mogli  postaviti  kakvu  kameru, snimiti  sve  fino  pa  ''remnut''  šupke  koji  bacaju  smeće  pored  izvora  po  džepu, pa  da  vidiš  braco  kako  bi  bilo  čisto  posle  toga.''-krenu  me  ''paljevina''  a  malo  mi  treba - k'o  ''Hepo''  kocki.

Momak  nasu  svoje  buteljge, pozdravi  se  i  ode. Ja  ostadoh  sa  djetetom  da  dovršim  svoju  logistiku. Gledam  oko  korita  iznad  kojeg  se  nadvila  česma  iz  koje  izlazi  u  ne  baš  jakom  mlazu  najukusnija, najispravnija  i  najzdravija  voda  od  Tuzle  pa  sve  do  na  vrh  Konjuha. Ljepšu  ''bistricu''  ćeš  okusiti  jedino  na  izvorima  oko  Muške  vode. Šteta  je  samo  što  cijelu  noć  ta  voda  otiče  u  zemlju  a  niko  je  ne skuplja  pa  niko  neće  ni  popiti  tih  nekoliko  stotina  litara  vode  koja  se  nepovratno   izgubi  svake  noći. Sjetih  se  djece  u  Africi.

Dakle, oko  ove  česme  vidim  razbacane  papire  naljepnica  sa  flaša, bačene  prazne  kutije  od  cigara, bezbrojne  opuške, odbačene  buteljge  i  kalnistere. Stoka. Ne, pardon, izvini  stoko. Otpad  koji  ti  ostavljaš  je  ekološki, reciklirajući. Nigdje  kante  za  smeće. Stanovnici  ovog  sela  svakih  nekoliko  dana  naprave  akciju  i  pokupe  papire  i  smeće. Više  se  i  ne  nerviraju. Jer  nikad  ovdje  neće  biti  bolje.

09.06.2008.

Scena druga;

Scena  druga

 

Vozim  lagano  iza  nekakvog  ''Renoa''. Držim  odstojanje. Prolazimo  Medresu  i  Super  Blok, Bingo  i  Auto  centar. Dan  je  siv  i  kompatibilan  sa  atmosferom  u  najdražoj  nam  domovini. Obzirom  da  gledam  ispred  sebe  cijelo  vrijeme, naravno, vidim  kako  vozač  u  autu  ispred  mene  vozeći  polako  odmotava  celofan  sa  kutije  cigara. Kad  završi  sa  odmotavanjem, lijevom  rukom  polako  otvori  prozor, premjesti  otpatke  iz  desne  ruke  u  lijevu  i  držeći  volan  desnom  rukom  nespretno  izbaci  celofan  i  papiriće  kroz  prozor  na  ulicu. Vidim  to  i  ne  nerviram  se. Više. Jer  nikad  ovdje  neće  biti bolje.

09.06.2008.

Scena treća;

 

 

Scena  treća

 

Zavladala  je  opšta  panika  u  čaršiji  jer  šupci  koji  ponekad  sprovode  zakone  koje  su  davno  izglasali, sjetiše  se  da  bi  narodu  koji  je  na  Zavodu  za  zapošljavanje  poznatijem  kao  Biro,  trebalo  oduzeti  pravo zdravstvenog  osiguranja. Čak  i  bivšim  borcima. Jer  stvarno, šta  će  našim  ljudima  uopšte  zdravstveno  osiguranje. Tako  odlučilo. Ono. Neko. Kažu, taj  zakon  je  donesen  prije  deset  godina  ali  eto  sad  je  jako  važno  da  se  sprovede  pa  ako  se  nisi  odmah  nakon  škole  prijavio  na  Biro, ne  treba  ti  zdravstveno  osiguranje. Baš  je  neko  neposredno  pred  rat, u  ratu  i  nakon  rata  razmišljao  o  zdravstvenim  osiguranjima  i  zakonima. Jah. Nejse.

Krenuo  sam  da  uzmem  jednu  potvrdu  u  Boračku  i  vidim  veliki  broj  auta  i  pješaka  kako  se  mota  baš  oko  zgrada  Muzičke  škole  i  Boračko – invalidske  zaštite. Izađem  iz  auta, krenem  prema  smeđoj, prizemnoj  zgradi  i  pogled  mi  ostade  na  jednoj  omanjoj  grupi  žena  srednjih  godina. Imale  su  cvijeće  sa  sobom. Jedna  od  njih  mi  se  učini  poznata  ali  ne  mogodoh  da  povežem  njen  lik  sa  bilo  kime. Zadržala  je  i  ona  duži  pogled  na  meni  ali  nakon  što  vidje  da  je  ne  prepoznajem, povuče  dug  dim  cigare  i  skrenu  svoje  oči. Obzirom  da  sam  se  ubrzo  vratio  iz  zgrade (jer  referentice  nije  bilo, javila  je  da  će  kasniti  zbog  bolesti?!) vraćajući  se  istim  putem  ugledah  svog  komšiju, vršnjaka. Krenuo  i  on  da  ''ganja  papire''. Pozdravljajući  se  sa  njim  a  gledajući  onu  istu  grupu  žena (jer  je  dolazio  iz  njihovog  pravca), pogled  mi  se  ponovo  susretnu  sa  onom  istom  ženom  od  prije  pet  minuta. Ali  ovaj  put  nije  bilo  nedoumice.

''Teta  Stela!'' –uzviknem, prepoznavajući  majku  poginulog  branitelja  Tuzle, Brune. Taj  dan  kada  je  poginuo  rodio  mu  se  sin.

Zagrlim  je  čvrsto  k'o  što  bih  svoju  mater  zagrlio. Nasmijana  je. Smirena. Lijepo  izgleda. Bol  je  stvarnost  a  stvarnost  je  bol. Stopiš  se  sa  njim  kao  sa  danom. Kako  bih  je  pozdravio  da  nisam  bio  u  ratu. Morao  bih  se  praviti  da  je  ne  poznajem, pognuti  glavu  i  proći. Ako  bih  smogao  stida  i  snage  da  se  ikako  vratim  u  svoju  zemlju  i  svoju  čaršiju.

Moj  komšija  shvati  da  ću  se  ja  sad  raspričati  sa  teta  Stelom  pa  mi  reče  da  će  samo  otići  uzeti  jedan  dokumenat  i  eto  ga  nazad.

Ona  mi  kaže  da  joj  je  i  suprug  umro  prije  dva  mjeseca  od  infarkta. Bio  je  strastven  ribolovac. Prvi  infarkt  i  dijabetes  je  dobio  kad  su  mu  javili  za  sinovu  pogibiju. Kako  god  okreneš, pa  ne  možeš  nikako  od  tog  rata  da  odeš  dalje. Nadam  se  da  će  naša  djeca  biti  opreznija  i  sretnija. Kaže  da  joj  je  unuk  bio  u  posjeti  prije  dvije  godine, obzirom  da  živi  sa  majkom  u  Americi.

''Drago  mi  je  da je  vidio  djeda  za  života.''- doda  teta  Stela  sjetno.

Pojavi  se  ubrzo  neki  kombi  i  žene  sa  cvijećem  uđoše  i  pozvaše  Stelu. Tad  shvatih. Majke  vojnika.

''Teta  Stela, sve  najbolje, ako  mislite  da  vam  ikako  mogu  pomoći, javite.''

''Hoću  sine, hoću.''

Zagrlim  je  još  jednom  na  rastanku.

Zatvoriše  se  klizna  vrata  kombija  za  njom. Odoše. Pogledah  prema  Skveru. Dva  ogromna  psa  su  se  bezbrižno  igrala  u  tek  napravljenom  parku. Njemački  ovčar  i  neki  crni  pas. Trčali  su  jedan  za  drugim, obarali  jedan  drugog  na  zemlju  i  za  njih  niko  više  nije  ni  postojao  na  cijelom  ovom  svijetu. Pješaci  su  lijeno  koračali  po  trotoaru. Nekoliko  momaka  i  djevojaka  je  pušilo  cigare  iza  Muzičke  škole, svako  malo  obazirući  se  unaokolo. Sivilo  dana  je  poprimilo  metalni  odsjaj.

Nakon  pet  minuta  eto  ti  i  mog  komšije, muzičara. Poče  pričati  o  katastrofi  u  muzici, o  pokvarenosti  i  licemjerju  naroda, o  snalaženju  u  poslu  i  tako  unedogled. Ženu  su  mu  izbrisali  sa  evidencije  Biroa  pa  sad  mora  nekako  riješiti  problem  zdravstvenog  osiguranja  za  nju  i  djecu.

''Srećom  da  je  nisu  izbrisali  dok  je  bila  bolesna  i  kad  je  morala  ići  na  operaciju. Sad  je  lako.'' Ne  nervira  se  puno  dok  govori. Jer  on  zna  da  nikad  ovdje  neće  biti  bolje.

03.06.2008.

Divlje srce (Pismo prijatelju iz druge dimenzije);

                        

                                                                     DIVLJE  SRCE

 

 

Kad  malo  bolje  razmislim, bolje  je  da  ne  gledaš

Sve  ovo.

Jer, porodice  redovno  istjeruju  na  ulice,

Ulizice  revnosno  jurišaju  na  stolice,

Djeci  su  šprice  i  tablete  dali  u  ruke,

Pa  ih  mole  da  budu  oprezni,

Da  se  ne  dotuku,

Robova  će  trebati  i  ubuduće!

 

 

A  mi  smo  dobro  krenuli  u  tranziciju,

Ratnim  profiterima  dali  su  aboliciju,

Sebi  su  izglasali  novu  inkviziciju,

A  onda  su  osnovali  triper  koaliciju!

Ratne  veterane  ostavili  su  da  gladuju,

Tako  im  plaćaju  za  ponos  i  za  patnju,

Nacionalno  dostojanstvo  bacili  su  u  kanalizaciju,

Pa  sad  tamo  pliva  zajedno  sa  kompleksima,

Pa  sad  tamo  pliva  zajedno  sa  slabostima,

Zavišću, ljubomorom, Sodomom  i  Gomorom!

 

 

Uče  nas  da  budemo  zahvalni  što  su  nam  ukrali  mladost,

Da  budemo  zahvalni  što  pijemo  otrovano  mlijeko,

Da  budemo  zahvalni  što  smo  zatvoreni  u  geto,

Pa  se  možemo  dokusuriti  između  sebe!

Zavist  se  prostire  kao  čelična  paučina,

I  čovjek  je  čovjeku  čovjek,

A  ne  vuk, i  to  je  ono  što  me  zabrinjava,

To  je  ono  što  me  kiselo  nasmijava!

 

 

Svaki  dan  je  sivilo  u  crnom,

Otkazi, glad, ulizice  što  vladaju, suicid  za  mlade,

Poniženje  za  stare, djeca  bez  budućnosti, odrasli  bez  mogućnosti!

A  na  drugoj  strani  neke  nove  face,

Nemaju  pojma, al'  hoće  sve  da  poruše,

Obavezno  na  slamčicu  mogu  da  mi  popuše,

Gorile, gerile, recitatori - provokatori, mangupi  u  čoporu,

Političar  u  lopovu,

Nezavisno  kupljeni  ''novinari-znalci'',

Direktori – maskirani  ''ober''  kriminalci!

 

 

 

 

Izdrkani  klinci  brutalni  u  gomili,

Juče  su  me  u  ludnici  momački  udomili,

Zlurada  masa  što  uživa  uz  crnjak,

Svako  izvan  pravila  za  njih  je  ludjak,

Ne  iskači  sine  previše  iznad  sline,

Zločin  ti  opraštaju  ali  uspjeh  ne,

Budi  uz  sistem  i  dobićeš  sve!

 

 

Manipulacija, generalizacija,

Crveno-buržoaska  naci-aristokracija!

 Proklet  je  ovdje  koga  krasi  kreacija,

Perfidna, providna  moralna  kastracija,

-''i  za  sve  je  uvijek  kriva  situacija''!

Šminkeri  ignorancijom  hrane  svoju  prazninu,

Ne  donosi  svjetlo  u  ovu  divljinu,

Jer  kako  će  sa  praznom  pričom  glumiti  face,

Ljigavci  i  dupelizci  sa  dna  kace!

 

 

Lažni  buntovnici  i  njihovi  urotnici,

Tračeri  i  spletkaroši, od  belaja  grebaroši,

Takozvani  ''umjetnici''  što  su  gladni  pažnje,

Trude  se  samo  da  ukradu  djelić  lažne  slave,

Za  to  su  spremni  dati  i  tudje  glave!   

 

 

 

 

Lažni  buntovnici  se  izvlače  iz rupa,

 I  traže  da prodaju  svoj  stav,

Ne  biraju  sredstva, krasi  ih  ''IMT''  briga  za  narod.

Teško  je  živjeti  u  svijetu  zamijenjenih  teza,

Jer  kralj  je  opet  go,

A  nema  ih  puno  da  mogu  vidit  to,

A  i  od  onih  što  vide,

Malo  ih  je  koji  smiju  da  istaknu  zlo!

 

 

Znam, teško  je  živjeti  u  svijetu  zamijenjenih  teza,

U  kojem  vrijediš  ako  lažeš, kradeš  i  nemaš  muda,

U  kojem  ideš  naprijed  ako  si  spreman  prodati  sve:

Dostojanstvo, čast, principe  i  ideale!

Svijet  u  kojem  ideš  naprijed

Ako  si  beskičmenjak  i  hinjo,

Ako  cinkaš  i  osjećaš  se  fino,

A  tuđa  nevolja  ti  je  slađa  nego  najbolje  vino!

 

 

 

I  na  kraju  moram  reći  da  gotivim  domovinu,

Jer  da  mogu  vlastodršci  isključili  bi  Sunce,

Na  vazduh  što  udišemo  formirali  bi  cijenu,

A  na  misli  što  se  roje  stavili  bi  porez!

A  gomila  i  dalje  hoće  institucije, kult  ličnosti

I  pompezne  rezolucije!

Dok  se  ovdje  prožimaju  robovlasništvo  i  staljinizam,

Prvobitna  zajednica  i  fašizam,

Feudalci – spahije  kradu  još  opakije,

Narodu  ostavljaju  tableta  i  rakije!

 

 

Da  li  je  ovo  samo  san, ili  me  je  neko  protjerao  u  bezdan?!

A  ti  me  pitaš:''Ima  li  spasa, ima  li  izlaza  za  sve  nas,

Nismo  kukali  ni  kada  je  bilo  najgore,

Poruči  nešto,

Neka  zabruje  gore!''

 

 

A  ja  ti  kažem:

''Progledaj  dijete  kroz  poluvidljivu  prevaru,

Odbaci  lažni  sjaj, lažne  autoritete, kvazi-ideologe,

Vikend-demagoge, oni  gledaju  samo  sebe!

Odbaci  tablete, odbaci  i  prah,oni  te  vode  ravno  u  krah!

Ne  budi  plitak, jer  kroz  plitko  se  vidi,

Pravi  frik  uči  dok  je

ŽIV!''

 

 

REFREN:

Divlje  srce  moje  oluja  zove,

Divlje  srce  moje  budi  se,

Divlje  srce  moje  oluja  zove,

Divlje  srce  moje  budno  je!

 

 

 

Ostavi  tablete, ostavi  i  prah!

Oni  te  vode  ravno  u  krah!

Ostavi  tablete, ostavi  i  prah!

Oni  te  vode  ravno  u  krah!   

30.05.2008.

Maj je crni mjesec ( I dio);

Maj  je  crni  mjesec

 

Prošao  sam  pored  tog  mjesta  u  zadnjih  trinaest  godina  bezbroj  puta: ponekad  za  jedan  dan  i  u  više  navrata, obavljajući  različite  poslove, šetajući  sa  suprugom, kćerkicom  ili  drugovima. Postoji  samo  jedan  dan  u  godini  kada  bih  nastojao  da  pobjegnem  od  sebe, od  grada, od  ljudi, od  vremena, datuma, značenja  i  istorije. U  našoj  bližoj  prošlosti  svaki  dan  na  kalendaru  i  svaki  pedalj  grada  i  zemlje  bili  su  svjedoci  tragedija  ali  taj  datum  i  mjesto  kao  da  su  vanvremenski  i  vanprostorni  simbol  sveukupne  nesreće  koja  se  sručila  na  sve  nas. Taj  dan  je  25. Maj. Mjesto: tuzlanska  Kapija. Dovoljno  je  reći  ime  tog  mjesta  i  taj  datum  nama  Tuzlacima,  pa  da  zašutimo, odlutamo  sa  mislima  i  pogledamo  u  nebo.

 

Pamtim  taj  dan  iz  djetinjstva  po  direktnom  televizijskom  prenosu  sletova (za  vrijeme  kojih  bi  komentatori  redali  jednu  za  drugom  frazu  o  bratstvu  i  jedinstvu, uzajamnoj  ljubavi  i  uvažavanju  svih  naših  naroda  i  narodnosti, poštenju  i  svijetloj  budućnosti  naše  omladine, zatim  prepričavajući  dogodovštine  i  herojstva  iz  slomljenih  neprijateljskih  ofanziva) donošenju štafeta, Titi  na  stadionu  JNA  kako  u  bijeloj  maršalskoj  uniformi  maše  vojsci  i  omladini; zatim  po   približavanju  kraja  školske  godine  i  nagovještaju  još  jednog  opuštajućeg  ferja  i  uživanja  u  Dalmaciji  ili  na  crnogorskom  primorju. Kroz  otvorena  vrata  balkona  dopirao  bi  bijesni  huk  grada  probuđenog  nakon  zimskog  sna: vrisak  dječice  koja  uživaju  u ''lastišu'', ''školi'', ''kockicama'', ''aberečke  abertute  aber  koga  ćete'', ''između  dvije  vatre''  ili  ''truloj  kobili'', zatim  bi  se  čuo  zvižduk  mangupa  za  zgodnim  djevojkama  i  sirene  ''fića'', ''stojadina'', ''lada'', ''pezejaca''  ali  i  ''marica''  naše  narodne  milicije.  Iz  kuhinje  bi  dolazio  miris  prženog  mladog  krompira  koji  je  bio  samo  uvod  u  gošćenje  jagodama  i  trešnjama  koje  su  u  dječijim  umovima  predstavljale  simbol  najave  slatkih  grijeha  našeg  bezazlenog  životnog  doba  u  ljetnom  periodu: igranje  fudbala  do  iznemoglosti  pred  zgradom  do  kasnih  večernjih  sati, pravljenje  kolibica  od  pruća  u  ''prašumi''  od  zove  koju  urbanisti  nekim  slučajem  nisu  uklonili  pri  pravljenju  našeg  naselja, ''ratovanja''  po  vojnom  poligonu  u  Solini  sa  drvenim  puškama, branja  komšijskih  jabuka  ''ranki''  čiji  miris  još  nijedan  parfem  svjetske  klase  ne  dostiže... Nije  bilo  razbijanja  glave  oko  kredita, računa  pomoću  kojih  te  država  krade, demagoga  koji  se  brinu  o  svom  gradu  tako  što  će  nam  izgraditi  još  koji  dimnjak  kako  bi  nas  bolje  trovali  i  još  nam  bolje  naplatili  tu  brigu  a  sve  za  naše  dobro; nije  bilo  vijesti, dnevnika, reality  lakrdija, karaoke  papazjanija, feminiziranih  instant  prenemagača, tajkuna, stranačkih  i  nestranačkih  bljuvotina, nevladinih  organizacija, klanova, lobija, perspektivnih  političara  u  zrelim  sedamdesetim... Sve  je  bilo  kristalno  jasno  u  dječijem  poretku: ili  znaš  igrati  lopte  ili  neznaš; ili  si  dobar  kauboj  ili  partizan (koji  sebi  zna  istesati  ''mašinku''  iz  djedove  japije  i  šunjati  se  čitav  dan  po  okolnim  šumama  i  brdima  bez  hrane  i  vode)  ili  nisi. Dalje  filozofije  nema. U  godinama  nakon  djetinjstva, život  nas  je  kao  sumanuti  ringišpil  nepogrešivo  nosio  u  svoj  svojoj  beskrupuloznosti  do  naših  Kalvarija: kroz  srednju  školu  i  tragikomični  pubertet  preko  odsluženja  vojnog  roka (dokazivanja  muškosti)  pa  sve  do  ulaska  u  svijet  odraslih  koji  nas  je  prekrio  kao  gubavi  plašt  sa  svim  svojim  lažima, licemjerjem, zlobom, ulizičkom  demagogijom  i  proračunatošću, formalnostima  i  papirima  koji  dokazuju  znanje (u  većini  slučajeva  to  ''znanje''  i  nije  dosezalo  dalje  od  papira).

30.05.2008.

Maj je crni mjesec (II dio)

 

Trinaest  godina  nakon  te  noći  vraćam  se  u  centar  grada. Ne  računam  svakodnevne  dolaske  i  prolaske  kroz  grad, jer  ti  dani  i  vrijeme  i  taj  grad  nemaju  nikakvih  dodirnih  tačaka  sa  ovim  gradom  na  ovaj  dan. Kao  da  čaršija  uđe  u  drugu  dimenziju, kao  da  preleti  ponor  ovodunjalučke  egzistencije  i  za  dvadeset  i  četiri  sata  boravi  u  domenu  zastrašujuće  opomene. Za  sve. Pa  se  nakon  toga  milošću  vrati  ponovo  u  svakodnevno  bivstvovanje.

Drug  mi  kaže  da  siđem  pred  zgradu  malo  prije  osam  pa  ćemo  zajedno  sa  njegovim  autom  do  centra  grada. Silazim  i  pri  izlasku  iz  solitera  sudaram  se  sa  neuobičajenom  tišinom  za  to  doba  dana. Teško  da  se  može  vidjeti  bilo  koga  ispred  zgrada, na  prozorima  solitera  ili  ispred  tržnog  centra. Rijetki  automobili  i  taxi  vozila  prolaze  ulicom. Srećom, nailaze  moja  supruga  i  kćerkica  vraćajući  se  sa  igrališta. Sačekaće  sa  mnom  prijatelja  i  lakše  mi  je  malo. Pričamo  o  travi  ispred  zgrade, o  uređenju  dvorišta  i  te  bezvezne  teme  mi  pomažu  da  odvratim  misli. Međutim, čovjek  se  ne  pojavljuje  i  supruga  odlazi  u  zgradu  da  mi  donese  telefon, obzirom  da  ga  nisam  želio  ponijeti  na  komemoraciju. Ona  se  vraća  nakon  par  minuta  i  na  telefonu  vidim  četiri  propuštena  poziva. Zovem  ga  i  saznajem  da  je  već  bio  u  blizini, ali  nije  znao  koja  je  zgrada  u  pitanju, parkirao  se  ispred  zgrade  koja  je  slijedeća  iza  moje, čekao  je  tu  deset  minuta  i  otišao. Bespotrebno  smo  izgubili  vrijeme  obojica  i  sad  postoji  mogućnost  da  zakasnim  na  početak  manifestacije  obilježavanja  stradanja  tuzlanske  mladosti. Kažem  mu  da  ću  doći  taksijem, samo  da  me  pričeka  negdje  kod  ulaza  za  zvanične  delegacije  jer  sam  prvi  put  ove  godine  na  Kapiji  u  tom  svojstvu. Srećom, nailazi  jedan  taxi, dižem  ruku, vozač  zaustavlja  auto, smještam  se  na  zadnje  sjedište  i  izgovaram  gdje  idem. Kao  da  je  automatski  shvatio  da  bih  mogao  zakasniti, taksista  luđački  pritišće  papučicu  gasa  i  sumanuto  vozi  kroz  Irac, pored Super  Bloka, Tušnja, Kina  ''Mladosti''  te  prolazeći  pored  zgrade  ''Fronta  Slobode''  i  Skvera  skreće  između  Šarene  džamije  i  Hukića  pekare, pored  stare  zgrade  Opštine  i  dovozi  me  skoro  do  gradske  česme. Zahvaljujem  se, plaćam vožnju  i  silazim  šetalištem  pored  ''Čelika''  do  Kapije.

 

Već  kod  ''Sporta''  vidim  da  ima  mnogo  ljudi  sa  djecom. Pokušavam  se  probiti  do  dijela  sa  delegacijama  ali  nikoga  ne  mogu  da  raspoznam. Zovem  druga  telefonom  i  tiho  konverzirajući  on  mi  objasni  da  su  kod  ''Lutrije''. Brzo  sam  zaobišao  zgradu  ''Samoizbora''  ulicom  pored  ''Alhosa''  i  kafea  ''Kapije''  pa  ponovo  kroz  ljude  pored  obezbjeđenja  do  svojih  kolega. Stadosmo  u  red  sa  ostalim  delegacijama  da  se  pomolimo  pred  duše  naših  sugrađana  i  da  položimo  cvijeće.

Tada  započe  i  zvanični  dio  komemoracije. Ženski  glas  neumoljivo  iznosi  podatke  o  zločinima  nad  civilima  Tuzle. Redaju  se  imena  i  prezimena. Svako  mi  je  poznato  kao  da  sam  sa  svakom  osobom  išao  u  razred. Među  žrtvama  je  mnogo  mojih  imenjaka.

Stojimo. Neko  plače. Dječak  od  desetak  godina  koji  stoji  pored  mene  sa  majkom  ćuti  i  gleda  u  jednu  tačku. Dižem  pogled  i  primjećujem  da  je  jedan  reflektor  okrenut  tačno  prema  mojim  očima. Flash. Flash  back.

30.05.2008.

Maj je crni mjesec (III dio);

25. Maj  1995. 20  i  30  sati. Pušten  sam  sa  ratišta  na  odmor  taj  dan  i  kao  i  pred  svako  lijepo  veče  dogovaram  se  sa  Damirom  Kaletom  da  malo  prođiramo  kroz  centar  pa  idemo  u  MS  na  kafu. Dolazimo  u  kafe  i  srećemo  Zoku, kolegu  sa  fakulteta.

Momci  k'o  momci, sjedamo  za  sto  i  kreće  red  razgovora  o  curama  pa  red  razgovora  o  budalaštinjama  pa  opet  red  razgovora  o  curama  i  nakon  dvadesetak  minuta  odlučimo  Kale  i  ja  da  krenemo  uobičajenom  maršrutom: pred  Pozorište  pa  onda  gdje  drugo  nego  pred  Kapiju, koja  je  svako  proljeće  i  ljeto  okupljalište  omladine  bez  obzira  na  opasnost  koja  se  ogleda  u  tome  što  grad  skoro  svaki  dan  bjesomučno  granatiraju, najčešće  sa  Majevice  a  ponekad  i  sa  Ozrena.

Na  to  ti  Zoka  počne  negodovati:''Pa  šupci  jedni, hajde  popijte  još  jednu  kaficu. Gdje  žurite? Čitava  noć  je  naša.''

''Hajde  dobro, još  jedna  na  brzinu  pa  ćemo  onda  dalje.''- složismo  se  mi.

U  taj  čas  poznati  smrtonosni  zvižduk  podera  vazduh  iznad  nas  i  mi  se  trgosmo  i zašutismo. Možda  smo  nešto  i  glupavo  prokomentarisali  u  vezi  toga  jer  u  ratu  psihološke  devijacije  smjenjuju  jednu  za  drugom: prvo, jedan  period  te  prožima  strah; nakon  straha  dolazi  ravnodušnost  a  nakon  te  faze  spreman  si  da  se  šegačiš  sa  samim  sobom  i  situacijom  u  kojoj  se  nalaziš. Nekoliko  momenata  nakon  toga  i  drugi  zvižduk  granate  ispara  zrak  i  začu  se  strahovit  tresak  u  blizini. Skočismo  mahinalno  i  utrčasmo  u  hodnik  kuće  koja  se  nalazila  uz  sami  kafe. Začu  se  prasak  stakla  negdje. U  hodniku  kuće  nas  je  desetak. Osjećam  se  već  kao  mašina  kojoj  je  istekao  rok  upotrebe. Poslije  tri  godine  na  ratištu  osjećam  psihičku  iscrpljenost. Djeca  u  sobi  ispred  koje  stojimo  tiho  plaču. Neko  ih  tješi. Nakon  pet  ili  deset  ili  petnaest  minuta (ili  ko  zna  koliko, izgubio  sam  bio  pojam  o  vremenu) dotrčava  jedan  momak  kroz  ulicu  koja  vodi  pored  Pozorišta  i  glasom  slomljenim  od  užasa  uzvikuje:''Ljudi, pala  je  granata  tamo  kod  kapije, ima  dvadeset  mrtvih  sigurno! Odnesoše  ih, odnesoše  ih!''

''Aoj  majko  crnjaka, pa  zar  nakon  svega  još  i  ovo?'' – progovori  Kale. ''Šta  ćemo, kud  ćemo?''

Nekako  sam  se  uspio  sabrati  koliko-toliko  pa  s  obzirom  da  smo  procijenili  po  zvuku  udaljenijeg  ispaljenja  da  je  granata  poslana  sa  Ozrena  i  da  u  tom  slučaju  granate  češće  padaju  na  moj, zapadni  dio  grada, napravismo  plan  da  idemo  između  zgrada  pored  MUP-a  pa  kroz  Bulevar  sve  do  Super  Bloka  na  Senjaku  gdje  je  Damir  živio  sa  roditeljima. Tako  smo  i  krenuli, osjećajući  da  je  noć  presvučena  u  zlo  ruho.

 

Probili  smo  se  kroz  kvartove  grada, došli  do  Damirove  zgrade  i  popeli  se  liftom  u  njegov  stan  gdje  su  nas  dočekali  njegovi  užasnuti  roditelji  i  brat. Popili  smo  sok  i  smirili  se  ali  obzirom  da  je  prozor  gledao  na  brdo  gdje  se  nalazi  Klinički  Centar, tek  smo  tada  postali  svjesni  koliku  je  tragediju  donijela  noć  kojoj, činilo  se, nema  kraja. Svakih  nekoliko  trenutaka  kola  hitne  pomoći  su  se  uz  sirene  penjala  cestom  uz  brdo  prema  bolnici. Zatim  bi  se  jedna  ambulanta  vraćala  prema  gradu  a  iduća  je  mimoilazila  i  sve  tako  u  stravičnim  repeticijama.

''Ovo  je  nešto  još  gore  nego  što  je  onaj  momak  saopštio  i  još  gore  nego  što  mi  možemo  zamisliti.'' -smogao  sam  snage  da  promrmljam  ovu  rečenicu.

''Imaš  li  koji  bijeli  mantil  sa  prakse  u  kući  i  kojeg  ''žutka''?'' – upitah  Damira.

''Mantile  imam  a  šta  ti  je  ''žutko''? – upita  on.

''Apaurin  od  deset  miligrama, može  i  neka  druga  boja, samo  neka  je  jak.''

''Ima, ima, pa  gdje  smije  u  ratu  kuća  biti  bez  toga.'' – nasmija  se  on  šeretski  i  ode  po  potrepštine. Ubrzo  se  vrati  sa  mantilima  i  lijekovima, ''glocnusmo''  one  Apaurine  uz  malo  vode  a  ambulante  su  i  dalje  pristizale  i  pristizale  uz  sirene  i  činilo  se  kao  da  nikada  neće  prestati.  

30.05.2008.

Maj je crni mjesec (IV dio);

 

''Vidi, za  jedno  pola  sata  ovi  Apaurini  će  početi  djelovati. Do  tada, mi  ćemo  stići  do  Gradine. Bez  obzira  šta  nas  tamo  čeka,i  bez  obzira  šta  da  nam  se  desi, ako  ne  pomognemo  večeras  koliko  možemo, stidićemo  se  sami  sebe  do  kraja  života  i  nećemo  to  sebi  nikada  oprostiti. Je  li  tako?'' – upitam  ga.

''Tako  je.''- odgovori  on  a  sa  uključenog  televizora  začu  se  vapaj  novinara  da  svo  raspoloživo  medicinsko  osoblje  koje  čuje  ovaj  poziv  što  brže  pohita  prema  bolnici. Obzirom  da  nije  bilo  organizovanog  gradskog  prevoza  u  to  doba, mnogim  medicinarima, sestrama  i  ljekarima  će  trebati  sati  i  sati  prije  nego  što  stignu  do  bolnice  iz  predgrađa  i  okolnih  sela. Znači, nije  bilo  više  ni  časka  za  gubljenje. Krenuli  smo  iz  stana  i  neznam  ni  kako  smo  prešli  taj  kilometar  do  bolnice. Pred  bolnicom  nas  dočeka  plač  i  vrisak  oko  par  stotina  ljudi. Krupan  i  tamnoput  čovjek  u  četrdesetim, plače  i  nariče  a  kad  vidje  da  nosimo  bijele  mantile  samo  kratko  prozbori:

''Pomozite, pomozite, haj'te  unutra!''

Jedan  nordijski  UNPROFOR-ov  transporter  je  stajao  malo  dalje  od  ulaza  a  na  kupoli  oklopnog  vozila  primjetih  prestravljeni  izraz  lica  jednog  vojnika. Vjerovatno  su  vojnici  iz  Skandinavije  angažovani  u  misiji  UN-a,  pomogli  pri  dovlačenju  ranjenika. Dolazimo  do  ulaznih  vrata  i  pokazujemo  bijele  mantile  i  policajac  na  ulazu  samo  mahnu  rukom  za  prolaz. Ušavši  u  bolnicu  opet  smo  prekoračili  prag  neke  druge  dimenzije.

Pod  se  nije  raspoznavao  od  krvi  na  cijelom  prizemlju. Vrisak  koji  kontinuirano  traje  protezao  se  odavdje  pa  do  kraja  svijeta. U  trku  navlačimo  mantile  i  nosimo, zavijamo, priključujemo  infuzije, prenosimo  ranjene, donosimo  lijekove... Iako  sam  bezbroj  puta  bio  na  praksi  u  toj  bolnici  a  kasnije  kao  prevodilac  dovodio  vojnike  iz  mirovne  misije  na  pregled, dakle  znam  svaki  kutak  te  zgrade, ni  dan  danas  nemogu  da  povežem  tačno  u  kojem  smo  se  prostoru  i  na  kojem  spratu  i  odjeljenju  nalazili  i  gdje  se  odvijala  ta  bitka  i  za  najmanju  nit  života. Tu  odmah  na  prizemlju, po  hodnicima? Na  prvom  spratu, na  Hirurškom  odjeljenju? Ne  mogu  da  povežem  ni  koliko  smo  vremenski  ostali: tri  ili  četiri  sata, cijelu  noć  do  zore  ili  nešto  treće. Nakon  početnog  haosa  od  nekoliko  sati  i  trijaže,  uspostavio  se  red  a  i  mnogi  drugi  medicinari, sestre  i  ljekari  su  pristigli  i  uključili  se  u  rad. Kada  je  već  tišina  zavladala  odlučili  smo  da  krenemo  ponovo  put  Damirovog  stana.

30.05.2008.

Maj je crni mjesec (V dio);

Ujutro, 26.  Maja, slike  svezanih  za  stubove  UNPROFOR  vojnika (koji  su  služili  kao  osiguranje  protiv  NATO  vazdušnih  udara) su  preplavile  sve  svjetske  televizijske  stanice. Slike  masakra  na  Kapiji  su  bile  preteške  i  sa  previše  krvi, pa  su  urednici  CNN-a, BBC-a  i  mnogih  drugih  evropskih  i  svjetskih  TV  stanica  odlučili  da  emitovanjem  inserata  svezanih  za  releje  i  repetitore  inostranih  vojnika  zaobiđu  ono  što  se  desilo  u  našem  gradu. Da  ne  kvare  jutarnju  kaficu, šetnju  gradom, odlazak  na  izlet  i  druge  ugodne  aktivnosti  toga  dana  uglađenoj  bjelosvjetskoj  gospodi. Ponovo  odlazimo  do  bolnice. Dajem  dobrovoljno  krv. Medicinska  sestra  koja  sjedi  pored  mene  je  lijepa  i  prijatna. Pita  me  jesam  li  nešto  ozbiljno  bolovao. Odgovaram  da  nisam. Pokušava  da  me  odobrovolji  šalama  i  pitanjima. Pošto  vidi  da  joj  to  ne  polazi  za  rukom  odustaje  i  nastavlja  sjediti  u  tišini. Plastična  vrećica  se  napuni, sestra  mi  veže  zavoj  oko  ruke  i  kaže  da  odem  jesti  i  piti  sok  i  mlijeko  u  drugu  prostoriju. Odgovaram  joj  da  nemogu  i  odlazim  sa  Damirom  da  obiđemo  ranjene  koje  znamo. Nalazimo  ih  u  jednom  sobičku. Trojica  tuzlanskih  mangupa. Iako  su  izranjavani  i  sa  fiksatorima  po  ekstremitetima, šale  se  na  svoj  račun  i  pokušavaju  i  nas  da  zasmiju. Ništa  i  niko  nemože  ubiti  naš  duh.

Izlazimo  iz  bolnice  i  konačno  krećem  i  ja  svojoj  kući. Prolazim  taksijem  kroz  grad  i  vidim  da  je  sablasno  pust. Zvonim  na  vrata  stana  i  majka  otvara. Otac  gleda  prenos  sa  izvještajem  o  tragediji  i  kad  me  ugleda  počinje  da  plače.

30.05.2008.

Maj je crni mjesec (VI dio);

 

 

 

Flash. Flash  back. Reflektor  i  dalje  udara  tačno  u  moje  zjenice. Pogled  mi  luta  po reklamama  na  okolnim  zgradama: Adidas; Lutrija  BIH  ima  srce; Forma. Ženski  glas  i  dalje  prodorno  opominje  i  reda  podatke  o  zločinima  nad  našim  gradom.

Prvo  izađoše  iz  kolone  katolički  fratar  i  muslimanski  imam  da  se  pomole  pred  duše  stradalih. Nema  pravoslavnog  sveštenika. Politiko, zašto  dijeliš  i  mrtve  ljude! Među  civilnim  žrtvama  rata  od  granatiranja  u  Tuzli  bilo  je  i  mnogo  Srba  pravoslavaca. I  za  njih  se  treba  neko  pomoliti.

Stihovi  Maka  Dizdara. Sjenka. Svjetlost. Krećemo  sa  polaganjem  cvijeća  i  vijenaca. Blicevi. Kamere. Muk. Stojim  pred  tom  bijelom  pločom  na  zidu  kao  da  nikada  prije  nisam  bio  na  tom  mjestu. Učimo  El  Fatihu.

 

...Samo  Tebe  obožavamo  i  samo  od  Tebe  pomoć  tražimo.

   Uputi  nas  na  Pravi  put, na  put  onih  kojima  si  dao  svoje  blagodati...

 

Pomičemo  se  na  lijevo  i  prolazimo  kroz  ljude  prema  ''Play  off-u''. Stojimo. Pristižu  i  druge  dvije  delegacije  našeg  tima. Komemoracija  se  završava. Vođa  tima  nas  poziva  na  piće  u  obližnji  kafić, udaljen  dvadesetak  metara. Sjedamo  napolju – ''bašta''  kafića  je  na  pola  ulice. Nema  muzike  nigdje. Prolaze  djevojke  i  mladići. Opušteni  su. Kreću  se  lijeno  prema  obližnjim  kafićima  na  otvorenom. Život  uvijek  ide  dalje. Ne  čeka  nikoga  od  nas. Nakon  pola  sata  se  rastajemo  i  krećemo  svako  svojim  putem. Dolazim  kući. Ulazim  u  svoju  sobu. Gledam  kroz  prozor  prema  Mosniku  i  željezničkoj  stanici. Ulična  žuta  svjetla. Poneko  plavkasto  svjetlo  u  dvorištu. Depresivna  su. Zašto  ne  naprave  svjetla  neke  druge  boje. Treperavo  crveno  svjetlo  releja  na  Ilinčici  odnosi  moja  sjećanja. Svjetlo  kao  odsjaj  koji  dolazi  sa  druge  strane  Bračkog  kanala. More. Smiraj. U  sobu  ulazi  moja  kćerkica.

''Tajo, ho'š  mi  pustit'  onu  pjesmu  sa  Eurovizije?''

''Hoću.''

Otvaram  YouTube  stranicu  i  ukucavam  u  search  polje:Eurosong  2008 – Diana  Georgia.

Video  kreće  i  djevojka  sa  tamnim  naočarima  započinje  pjesmu.

''A  jel'de  tajo, jes'  žalosno  što  je  ona  slijepa?''

Ćutim. Pjesma  se  završava  i  curica  uz  ''laku  noć''  ode  na  spavanje.

Ostajem  sam  ponovo. Besmisleno  zurim  u  noć. Večeras  san  neće  doći  lahko  kao  ostalim  noćima.

Moram  uzeti  abdest  i  učiti  Kur'an  i  Hadise.

   

22.05.2008.

Danas je njen rođendan

DANAS  JE  NJEN  ROĐENDAN

 

Danas  je  njen  rođendan.

Ne  zveckajte  zatobarem  ova  dvadeset  i  četiri  sata,  zatvaračima.

Ne  zavađajte  gomilu  praznim  frazama.

Ne  pomislite  na  papire  što  se 

na  nesreći  tuđe  djece  umnažaju.

 

Uzeću  je  u  naručje

I  zapaziti  po  ko  zna  koji  put  metalni  odbljesak  duge  na  njenim  trepušama.

Pogledaću  zadivljeno  sa  strane  isklesane  granitne  linije  podrezanih  noktiju.

Zahvaliti  se  stalno  prisutnim  vlastitim  unutrašnjim  upozorenjem.

Za  tren  zastaće  dah  ptice  što  nagovijesti  slobodu.

 

Navečer  ću  gledati  njene  sklopljene  oči

U  nagradi  sna

I  zaželiti  spokoj  za  sve, po  ko  zna  koji  put,

Da  se  ostvari  ta  molitva  barem

U  sudnjeg  dana  predskazanoj  dimenziji.   

21.05.2008.

Gledam te - još jedna stara pjesma za podsjećanje (sa ploče ''Bliskost'' iz 2001.)

                                                  GLEDAM  TE

 

 

                                      Gledam  te, kao  krivac  što  te  krade,

                                      kada  sklopiš  oči, utoneš  u  san.

                                      Gledam  te, mada  znam  da  nema  nade,

                                      isuviše  je  bola  otkako  te  znam.

 

 

                                      Šta  sam  ja, šta  si  ti,

                                      u  ovo  ludo  vrijeme, reci  mi,

                                      kada  ljudi  zli  ne  izlaze  iz  stvarnosti!

                                      Kao  golub, mali  bijeli, kada  prhne, odleti,

                                      otići  ćeš  i  nećeš  se  okrenuti !

 

 

                                      Sivi  dani  odlaze, ostavljaju  tragove,

                                      možda  više  nemam  razloga  da  ti  se  približim.

 

 

                                      Kapljica  rose  zorom  što  bježi,

                                      vidim  baby  opet, samo  to  si  ti.

                                      Ali  nije  gotovo, ni  kada  put  se  razdvaja,

                                      ni  kada  mislim  slomljen, da  sam  pobijeđen.

 

 

                                      Šta  sam  ja,šta  si  ti,

                                      u  ovo  ludo  vrijeme, reci  mi,

                                      kada  ljudi  zli  ne  izlaze  iz  stvarnosti!

                                      Kao  golub, mali  bijeli,kada  prhne, odleti,

                                      otići  ćeš  i  nećeš  se  okrenuti!

19.05.2008.

Srce

                                               SRCE 

 

Koliko  puta  su  ti  pljunuli  u  srce,

Koliko  puta  rastrgali  dušu,

Na  zjenice  pokušali  navući  neznanja  mrak?

 

Hijene  se  smiju,

Pacovi  svjetlucaju  svojim  očima,

Gomila  zvijeri  klizi  ulicama, gomila  zvijeri  sjedi  u  štabovima!

 

Kome  prodaju  svoju  dušu:

Naš  izbor  je  već  odavno  postao  smiješan,

Đavo  se  od  davnine  zgraža  nad  svojim  učenicima!

 

Mislio  si  da  su  tvoji  ideali  sve,

Mislio  si  da  još  dugo  nosiće  te:

Zato  ležiš  sam  u  blatu 

A  amebe  mirno  čekaju  starost!       

 

 

17.05.2008.

Samo šapni moje ime - Za podsjećanje (jedna starija pjesma)

                                                  SAMO  ŠAPNI  MOJE  IME

 

 

                                                 Dugo  mi  se  čini  da  ova  tuga  nema  kraj ,

                                                 i  volio  bih  da  me  nešto  odnese !

                                                 Sjedi  sa  mnom  na  ćilim  od  želja ,

                                                 neka  nas  žudnja  ponese

                                                 uzmi  samo  lijepe  slike ,

                                                 ništa  više  trebat' neće , ništa  više  trebat' neće ...

 

 

                                                 Vjetar  nosi  tvoju  kosu , kao  one  godine ,

                                                  koraci  su  lagani  i  kod  tebe  i  kod  mene ...

                                                  Sad  nas  nosi  samo  želja , sad  nas  nosi  samo  strast ,

                                                  ti  si  opet  sitna  mrva , ja  sam  samo  crni  mrak ...

 

 

                                                  Samo  šapni  moje  ime , i  učini  da  dan  bude  bezvreman !

                                                  Samo  šapni  moje  ime , i  prihvatit  ćeš  svijet  onakav

                                                  kakav  jest , baš  onakav  kakav  je !

 

 

                                                  Na  bistroj  rijeci  umio  sam  lice ,

                                                  i  dugo  te  gledao  lijepu  i  golu ...

                                                  Čekao  sam  vjetar ,

                                                  da  donese  mi  tvoj  glas ,

                                                  da  mi  kaže  nešto ,

                                                  da  me  umiri , da  me  umiri ...

 

 

                                                  Vjetar  nosi  tvoju  kosu , kao  one  godine ,

                                                   koraci  su  lagani  i  kod  tebe  i  kod  mene ...  

                                                   Sad  nas  nosi  samo  želja , sad  nas  nosi  samo  strast ,

                                                   ti  si  opet  sitna  mrva , ja  sam  samo  crni  mrak ...

 

 

                                                   Samo  šapni  moje  ime , i  učini  da  dan  bude  bezvreman !

                                                   Samo  šapni  moje  ime , i  prihvatit  ćeš  svijet  onakav

                                                   kakav  jest , baš  onakav  kakav  je !

16.05.2008.

Put

                                                        PUT

 

Sreza  me  pogled  niske  strasti

Ostadoh  u  sedlu  da  prkosim  vjetru

Naiđe  oluja  u  vrisku  spletke

Sačuva  me  detalj  poslan  iz  kletve.

Umotao  je  jezik  sasma  u  svilu

Stari  lažac  iz  zdanja  od  harama

On  savija  šiju  pred  krunom  od  maka

I  resi  pozu  kralja  bezveznjaka.

Suzbi  me  ujed  miša  sa  trga

Kukavički  s  leđa  dok  hranih  grlice

Odjeknu  podsmijeh  hijena  u  bircuzu

Što  o  drugima  pričaju  vlastita  prokletstva.

Kratko  se  povukoh  ližući  rane

Odlučan  da  zgazim  ubleha  vandale

Zali  me  šutnja  k'o  vrelo  ulje

Odvraćaše  me  siluete  što  se  svom  besmislu  dive.

Izletih  iz  sjene  sa  pokličem  stiha

Praćen  krilima  što  za  smrtnike  nisu

Spreman  da   rušim  kolose  bijede

Spreman  da  dam  bijesu  leta.

U  oku  zaiskri  pradavna  oštrica

Instikt  što  sačuva  damar  vrste-ugljevlje  sa  žarom

Dok  smo  uz  pjesmu  jurišali  na  jače

Uživajući  u  trenu  nehata  za  suton. 

Trgnu  me  tišina  bolnim  krikom

Nagovještaj  dajući  da  osvijetliće  oazu

Opomenu  da  snagu  ne  dajem  za  vatru

Šapćući  ispriča  gdje  nedostojnost  završi

I  da  skrušeno  će  tražiti  oprost  za  blagoslov.

Naiđoh  na  put  otvoren  kroz  šaš

A  u  uglu  od  svjetlosti  obrnu  me  u  salto

Objava  i  Poruka  za  razumom  obdarene

U  dobar  čas  za  pokoljenja  u  bijelom.

Darivah  dodir  usnama  na  sljepoočnicu

Evladu  u  hladu  palme  od  htijenja

Tad  nagradu  dobih  da  je  čuvam  ko  tajnu

Nagradu  sazdanu  od  želje  i  strpljenja.

 

Ubrzo  odbih  oholosti  štit, mač  prazne  poze

I  koplje  nemara

A  na  nebu  munjom  grafit  osta  osvijetljen:

''Belzebub  je  noćas  zaista  ponižen!''

14.05.2008.

Ispraćaj (I dio)

                                                    ISPRAĆAJ

 

Telefonsko  zvono  me  prenu  iz  zadubljenosti  i  opuštenosti  uzrokovanih  čitanjem  u  tišini  mog  privatnog  emirata. Ustajem, vadim  telefon  iz  futrole  i  tražim  tipku  za  ostvarivanje  veze. Pritisnuvši  je  i  prislonivši  uz  uho  jedan  od  ''elektronskih-status-simbola''  naše  tranzicijske  realnosti, izgovorih  jedno  stereotipno  ''molim''.

''Dobar  dan. Ja  izgleda  ovih  dana  saopštavam  samo  žalosne  vijesti. Safetov  otac  je  preselio  i  dženaza  mu  je  sutra  u  dvanaest  sati, mada, dobro  bi  bilo  da  dođeš  malo  prije  pred  Komemorativni  centar  a  onda  će  se  ići  pred  džamiju.''- završi  moj  poznanik  Dino  tronutim  glasom.

Safet  je  direktor  biblioteke  u  koju  često  svratim, zaljubljenik  u  muziku  i  ljubitelj  institucija  koje  označavaju  političku  moć  i uticaj  a  poznavalac  je  i  prognozer  razno-raznih  čaršijskih  spletki  i  urota  vezanih  za  iste  fenomene.

''Fala  ti  što  si  mi  javio, svakako  ću  doći. Vidimo  se  tamo.''-zahvalih  se  Dini, administratoru  iz  iste  biblioteke  u  kojoj  je  Safet  direktor  i  prekidoh  vezu  uz  istovremen  pozdrav  sa  Dinine  strane,  vraćajući  telefon  u  futrolu  i  na  policu  sa  knjigama.

Safeta  bih  ponekad  sreo  na  ulazu  u  biblioteku, uvijek  se  srdačno  pozdravimo, mislim  da  je  uvijek  cijenio  moju  tvrdoglavost  u  istrajavanju  dostizanja  cilja  u  bavljenju  muzikom, mada  smo  obadvojica  bili  svjesni  da  je  to  ponekad  kao  rat  sa  vjetrenjačama. Na  početku  našeg  poznanstva  osjećali  smo  otvoren  prezir  jedan  prema  drugom  iskazan  kroz  niz  retoričkih  razmirica  ali  nikada  nismo  dosegli  bezdan  otvorenog  sukoba  ili  vrijeđanja. Po  protoku  vremena  i  niza  događaja  čiji  smo  sudionici  obadvojica  bili,  dostigli  smo  korektan  odnos  koji  se  ogledao  u  uzajamnoj  pomoći  kroz  nekoliko  umjetničkih  projekata, bez  stalnog  viđanja  i  druženja.

Medjutim, čak  i  da  me  otvoreno  mrzio  i  pokazivao  to, moja  je  ljudska  dužnost  da  prisustvujem  poslednjem  ispraćaju  njegovog  oca  i  klanjam  mu  dženazu. Obaveza  prema  meni  samom  prvenstveno  a  onda  prema  svima  drugima.

Osvanuo  je  dan  dženaze  i  približilo  se  vrijeme  za  kretanje  na  istu. Ulazim  u  kupatilo  uz  abdestne  dove  i  otvaram  česmu. ''Smanji  mlaz  vode  mumine, ne  potroši  ni  jednu  kap  više  nego  što  ti  treba. Koliko  djece, žena  i  ljudi  sada  umire  zato  što  nisu  imali  te  sreće  kao  ti  da  se  rode  u  zemlji  koja  ima  toliko  izvora  pitke  vode? Koliko  će  ljudi  samo  umrijeti  ili  ostati  bogalji, koliko  će  djece  postati  siročadima, koliko  majki  će  ostati  zauvijek  uplakano, koliko  žena  će  osjetiti  stud  u  srcu  kada  se  sudari  sa  hladnoćom  mjesta  na  kojem  je  ležao  voljeni  a  sve  zbog  ratova  koji  će  se  u  budućnosti  voditi  zbog  izvorišta  pitke  vode  i  širenja  globalne  militantne  demokratije? Zalud  ti  nafta  bez  pitke  vode.  ''-ote  se  roj  misli  koji  kao  bijesne  ose  jurnuše  kroz  neurone. Prvo  desnu  ruku  oprah  do  iza  članka  pa  lijevu  ruku  do  iza  članka  i  tako  tri  puta; zatim  tri  puta  ide  ispiranje  usta  i  grla  desnom  rukom; isto  toliko  puta  ispiranje  nosa  desnom  rukom; na  red  dođe  i  umivanje  lica  opet  tri  puta – nikada  mi  umivanje  nije  prijalo  ovako  dok  mi se  nije  srce  otvorilo  prema  svjetlosti; ruke  se  osvježiše  do  iza  laktova, potrah  glavu, uši  i  vrat  i  oprah  noge  sa  potkoljenicama. Obukoh  čistu  košulju  i  odjelo, pozdravih  se  sa  suprugom  i  kćerkicom  i  krenuh  iz  stana  prema  parkingu  gdje  me  je  strpljivo  čekao  moj  oldtimer. Obzirom  da  je  Maj  bijesan  mjesec (barem  ove  godine) pa  se  oblačnost, kiša, vjetrovitost  i  sunčanost  smjenjuju  iz  minuta  u  minut, ljudi  ispred  zgrade  gdje  stanujem  su  sjedili  mrzovoljno  po  klupama  i  zurili  unaokolo, vjerovatno  u  težnji  da  vide  nešto  interesantno: tuču, pijance  koji  se  nešto  raspravljaju  ili  automobilski  sudar. Ispred  obližnjeg  tržnog  centra  nekoliko  starijih  žena  se  polako  gegalo  u  pravcu  naselja  noseći  najlonske  vrećice  u  rukama  i  gledajući  u  nebo, pokušavajući  da  proniknu  u  tajne  današnje  meteorološke  prognoze. Krenuh  sa  parkinga, vozeći  kroz  svoj  kvart, zatim  pored  stadiona  Tušanj  i  Slatine, prođoh  Skver  i  skrenuh  prema  Muzičkoj  školi  koja  je  od  Komemorativnog  centra  udaljena  par  minuta  hoda. Iako  je  bila  subota  i  neradni  dan, sva  parking  mjesta  su  bila  zauzeta  (što  je  ukazivalo  na  to  da  će  dženaza  biti  posjećena)  pa  jedva  nađoh  mjesto  za  parkiranje, smještajući  auto  između  jedne  stare  i  bijele  ''Corse''  i  kolovoza. Ostavio  sam  dovoljno  mjesta  vozaču  ''Corse''  da  može  izaći  kasnije, obzirom  da  je  i  sa  zadnje  strane  bio  pritješnjen  sa  drugim  autom. Zaključah  svog  ljepotana  i  krenuh  prema  Komemorativnom  centru. Nakon  par  koraka  sretoh  hirurga  koji  je  žurio  pravcem  iz  kojeg  sam  ja  upravo  došao. Pozdravismo  se  uljudno  i  nastavih  ulicom  a  kolona  ljudi  koja  se  kretala  istim  pravcem  kao  i  ja  ukazivala  je  na  to  da  je  rahmetlija  iz  ugledne  i  poznate  čaršijske  porodice  koja  je  mnogima  učinila  dobro  u  prošlosti  a  mnogima  će  još  trebati  u  budućnosti, bližoj  ili  daljoj.

Skrenuvši  sa  glavne  ulice  u  dvorište  Komemorativnog  centra  i  prolazeći  kroz  okupljenu  masu (po  mojoj  procjeni  skupilo  se  oko  par  hiljada  duša  najmanje), sudario  sam  se  po  ko  zna  koji  put  sa  atmosferom  koja  je  vladala  u  gomili  pri  takvim  prilikama – opuštena  i  nasmijana  lica  koja  razgovaraju  o  sasvim  trivijalnim  stvarima  i  pojavama. Probijajući  se  kroz  masu  da  bi  stao  u  red  za  izjavljivanje  saučešća  porodici, zapljusnu  me  val  te  razdragane  rječitosti:''O, što  si  se  glatnula, vidi  ti  nje''... ''Ma  zdravo, kako  je, jao  što  ti  je  dobra  frizura''...''Je  li  ti  to  sakoić  sa  Arizone?''...''Kažem  ja  svom  tetku:''Pa  bolan, ako  se  nisi  oženio  do  četrdeset  četvrte  nećeš  nikad – ha  jel  tako?''... Svi  žele  da  budu  razumljeni  u  svom  bolu  i  problemima  a  većina  ne  želi  da  razumije  drugoga; samo  rijetki  razumiju  i  saosjećaju  sa  ostalim  sinovima  i  kćerima  Ademovim.

Neiznenađen, krećem  se  u  redu  prema  ožalošćenoj  porodici  i  izjavljujem  saučešće  i  molim  se  za  sabur. Safet  je  obučen  u  lijepo  odijelo  i  košulju, dostojanstven  i  miran  kao  i  dječaci  koji  stoje  pored  njega. Jedan  od  muškaraca  moje  dobi  koji  stoji  pored  Safetovih  dječaka  ne  može  da  se  suzdrži  od  suza, ganut  je  i  brada  mu  drhti. Nije  sramota  za  muškarca  da  zaplače  pored  mejta  kojeg  je  volio  i  cijenio  za  vrijeme  ovodunjalučkog  bivstvovanja. Čvrst  stisak  naših  šaka  i  zračenje  između  naših  lica  pokazuje  koliko  smo  ponekad  bez  ikakvog  razloga  i  povoda  otuđeni  i  udaljeni. Red  se  završava  sa  nekoliko  starijih  i  naočitih  muškaraca  ukusno  odjevenih  u  odijela  starog  kroja. Prolazim  red, proučih  El  Fatihu  pred  dušu  rahmetlije  i  stadoh  da  pričekam  pokret  prema  džamiji.

Ponovo  se  suočih  sa  neosjetljivošću  mase  prema  žalosti  porodice. Da  li  razmišljaju  da  nikada  neće  doći  u  ovakvu  situaciju  da  ispraćaju  svoje  najmilije? Možda  ima  i  takvih  koji  razmišljaju  da  nikada  neće  umrijeti? Šejtan  je  kroz  marksističku  dijalektiku, materijalizam, demagogiju  i  fotelje  zamaglio  mnoge  istine  i  mnoga  krucijalna  pitanja. Što  god  da  je, meni  moje – njima  njihovo.

Pored  mene  prođe  Kio, vlasnik  tonskog  studija  u  kojem  sam  nekada  davno  snimao  svoje  pjesme. Javih  mu  se  i  on  mi  priđe  uz  čvrst  stisak  ruke. Priča  kako  je  zadovoljan  životom, kako  su  mu  kćerke  udate  i  lijepo  žive  sa  svojim  muževima. Lijepo  je  to  čuti. Pomalo  radi  i  snalazi  se  kao  ton  majstor  prilikom  raznih  manifestacija. Primjetih  poznanika  koji  ide  u  mom  pravcu  a  koji  je  proveo  četiri  godine  radeći  unosne  poslove  na  Bliskom  Istoku  od  kojih  se  vjerovatno  obogatio. On  me  vidje  pa  skrenu  pogled  prolazeći  tik  pored  mene  siguran  u  svoju  zabludu  da  ja  trebam  njemu  da  se  javim  sa  pozdravom  prvi  obzirom  da  mu  ta  čast  pripada  po  logici  bankovnog  računa. Tako  je  naviknut  na  današnjem  vaktu. Znajući  da  sam  malo  stariji  od  njega  i  procjenjujući  da  je  moje  bogatstvo  neuporedivo  veće  a  predstavlja  ga  vjera  u  srcu, čistoća  na  obrazu, dostojanstvo  i  poštovanje  u  ophođenju, žeđ  za  znanjem  i  naukom, supruga  i  kćerka  (složna  porodica)  pod  mojim  vlastitim  krovom  za  vlastitom  sofrom, ispratih  ovog  sirotana  sa  prezrivim  pogledom  ispod  naočara. Kio  završi  svoj  monolog  i  pozdravi  me  odlazeći  a  ubrzo  krenusmo  u  povorci  za  mejtom  i  njegovom   porodicom  prema  džamiji. U  koloni  ugledah  svog  kolegu  sa  fakulteta  i  njegovu  majku, selamismo  se  pa  nastavismo. Reda  radi  razmijenismo  tiho  i  skrušeno  par  pitanja  o  zdravlju  porodice  a  kolega  započe  sa  pitanjima  o  smiješnim  događajima  iz  vremena  tinejdžerstva, o  koncertima  i  studijskim  snimanjima  i  dogodovštinama  vezanim  za  to,  a  detalje  je  poznavao  jer  sam  ih  ja  prepričavao  u  doba  dok  smo  studirali. Uvidjevši  da  nisam  raspoložen  za  razgovor  a  objasnivši  sebi  to  na  način  da  mi  tema  nije  interesantna, poče  pričati  o  zgodama  sa  stadiona.

''Jao, da  vidiš, otiš'o  ja  na  utakmicu  Sloboda – Željo  a  Hakalaš  (također  moj  drug)  na  A  tribini  sa  megafonom  pozdravlja  ljude: ''Poštovani  posjetioci  Sellam  Alejkum  i  dobar  dan.'' U  jednom  trenutku  dosudiše  indirektan  udarac  za  Želju  u  kaznenom  prostoru  Slobode  i  Hakalaš  ti  poče  učit  Fatihu  na  megafon. I  učio  je  svo  vrijeme  dok  nije  prošla  ta  opasnost  po gol  Slobode. A  ne  smije  se  bolan  imat'  megafon, ne  daju  nam  ništa  da  unesemo  na  stadion, al'  de  ti  njemu  priđi  pa  otmi.'' Ne  znam  da  li  je  ovo  sve  bilo  istina  ili  je  bilo  karikiranje  ali  ne  bi  me  začudilo  ni  da  jeste  znajući  Hakalaša  i  njegovu  kreativnost.

Kretali  smo  se  srednjim  tempom  u  koloni – ni  previše  sporo  ni  previše  brzo. Broj  ljudi  se  sve  više  smanjivao  kako  smo  napredovali  prema  džamiji. Prođosmo  Skver  i  spustismo  se  kroz  Hendek  do  Jalske  džamije. Upitah  prijatelja  hoće  li  klanjati  podne  i  dženazu  namaz  a  on  mi  reče  da  nije  pod  abdestom  a  česme  ispred  džamije  ne  rade  pa  zbog  toga  ne  može  uzeti  abdest  sada. Uđoh  kroz  dvorište  i  sjedoh  pred  džamiju, pod  trijem, sačekavši  da  otvore  vrata  i  puste  nas  unutra. Pod  trijemom  je  sjedilo  na  klupici  pet, šest  starijih  muškaraca.  Čovjek  srednje  dobi  koji  je  upravo  ušao  pod  trijem  mi  prilazi  sa  selamom  i  započinje  razgovor. Pita  me  gdje  živim  i  kako  mi  idu  poslovi  pa  nakon  kraće  konverzacije  započinje  svoju  tužnu  ispovijest. Supruga  mu  je  umrla  mlada  od  karcinoma  dojke  i  ostao  je  sam  sa  sinom  od  petnaest  godina. Treba  dijete  podizati  odgajata  teško  je  to  na  današnjem  vaktu  kada  se  sve  što  je  ružno  čini  lijepim  u  tim  godinama: tetovaže, pijančevanje, motori  i  farbanje  kose  ''ludim  bojama''. Blage  je  naravi  i  tiho  priča. Logično  povezuje  i  izlaže  gledajući  me  ravno  u  oči. Znam  da  će  uspjeti  izvesti  svog  sina  na  pravi  put. Otvoriše  vrata  džamije  i  on  me  pozdravi  rastajući se  kako  bi  ušao  na  namaz. Uđosmo  nas  pedesetak, klanjasmo  po  dva  rekjata  i  sačekasmo  imama  da  započne  podne  namaz. U  tom  čekanju,  dok  sam  sjedio, pogledah  kroz  prozor  džamije  i vidjeh  kako  vjetar  bijesno  šiba  lišćem  obrasle  grane  drveta. Podsjeti  me  to  na  naše  živote. Kako  smo  bijesno  šibani  na  tom  putu  svi  a  kako  samo  mali  broj  izvuče  neku  pouku  iz  toga. Pomislih  i  na  ovu  džamiju, koliko  vremena  već  opstaje  ovdje, koliko  je  ljudi  dolazilo  na  namaze  kada  to  nije  bilo  ''društveno  prihvatljivo''  za  vrijeme  prošlog  sistema, koliko  u  prazno  protraćenog  vremena  su  komunistički  demagozi  utrošili  da  bi  bogobojaznost  predstavili  kao  dogmu  a  svoje  bezbožništvo  i  ''cilj  opravdava  sredstvo''  strategiju  kao  krajnju  vrijednost  savremene  civilizacije. Efendija  se  dostojanstveno  pojavi  i  započe  namaz. Otklanjasmo  namaz, predasmo  selam  te  izađosmo  pred  džamiju  da  otklanjamo  i  dženaza  namaz. Ljudi je  bilo  mnogo  manje  nego  prije. Obavismo  i  tu  dužnost  i  od  džamije  krenusmo  prema  mezarju  na  Golom  Brijegu. Pri  prolazu  pored  Vatrogasnog  doma  zapazih  nekoliko  vatrogasaca  koji  su  bezbrižno  sjedili  ispred  zgrade, pušili  i  zurili  u  kolonu  dženaze. Osjetih  miris  prženog  mesa  koji  je  dolazio  ili  iz  stanova  pored  ulice  ili  iz  Vatrogasne  menze. Na  uzbrdici  pored  mosta  Pasarela  i  prodavnice  muzičkih  instrumenata, par  ljudi  iz  kolone  se  stušti  niz  stepenice  kako  bi  sišli  na  Južnu  magistralu. Popesmo  se  do  mezarja  na  Golom  Brijegu  i  mejta  na  tabutu  unesoše  i  spustiše  ga  nakon  namještanja  svih  potrebnih  detalja  u  mezar. Poče  ukopavanje  a  ja  osmotrih  kako  da  se  probijem  kroz  ljude  da  pomognem. Uspio  sam  nakon  nekoliko  pokušaja, prihvatio  lopatu  i  dobrih  pet  minuta  dao  svoje  učešće  u  ukopu.

 

14.05.2008.

Ispraćaj (II dio)

   

Ko  prisustvuje  dženaza – namazu  sve  dok  se  ne  klanja, imaće  nagradu  jednog  kirata. A  ko  ostane  ne  dženazi  sve dok  se  ne  ukopa, imaće  nagradu  dva  kirata. Upitan  je:''Koliko  su  dva  kirata?''  Rekao  je:''Kao  dvije  ogromne  planine.'' (iz  Muslimove  zbirke  hadisa) 

  

Nakon  toga  se  izmakoh  par  metara  i  čučnuh: u  ovim  trenucima  se  uvijek  zastidim  samog  sebe; sjetim  se  kako  sam  se  nekad  posvađao  sa  ocem  ili  sestrom, kako  sam  nekome  uzvratio  na  ružne  riječi  ili  pakost, kako  sam  nekada  pokazao  svoju  oholost  ili  nabusitost; u  tim  razmišljanjima  pogled  mi  pade  na  jednog  mrava  koji  je  na  svojim  plećima  nosio  ogromnu  mrvu  i  išao  prema  napuknuću  u  zemlji  gdje  su  ga  čekala  njegova  sabraća; tik  ispod  mene  zapazih  jednog  skakavca  koji  je  pokretao  svoje  čeone  ''antene''  i  gledao  me  svojim  plastelinskim  očima, okrećući  glavu  čas  na  jednu  čas  na  drugu  stranu  kao  ne  vjerujući  da  sam  toliko  drzak  što  mu  kvarim  proljetno  razgibavanje; pogledah  i  na  drugu  stranu, prema  gradu. Čaršija  se  prostirala  ispod  nas  a  ruho  danjeg  oblačnog  sivila  i  majskog  zelenila  kojim  je  bila  uokvirena  od  svojih  predgrađa  i  obronaka  Majevice, davali  su  joj  mistično – ponosan  izgled.

U  čaršiji  je  bujao  život. Osjetio  se  kao  kroz  napuklu  stijenku  lobanje  i  strujao  kroz  sve  betonske  pore. Obuhvatio  sam  pogledom  vrhove  Majevice  u  daljini  pa  vratio  pogled  prema  brdima  gdje  se  nalazi  moje  porodično  imanje. Sjetih  se  mog  rahmetli  pradjeda  Mustafe  koji  je  to  imanje  sticao, uobličavao  i  sačuvao  pred  vihorima  života  za  svoju  djecu, unuke, praunuke  i  mnoge  druge  praprapraunuke  koji  će  tek  doći, kako  ne  bismo  u  život  kretali  od  nule. Sjetih  se  i  svog  pretka  Jahje  koji  je  kao  visoki  oficir  Osmanlijske  vojske  stigao  u  ove  krajeve  iz  daleke  Anadolije  i  odlučio  da  se  oženi  Bosankom  djevojkom  i  ostane  u  ovoj  divljoj  i  lijepoj  zemlji. Tadašnji  Guverner  ovog  područja  mu  je  poklonio  zemlju  sa  lijeve  strane  rijeke  Soline  koliko  mu  pogled  doseže. Ljeta  je  provodio  tu  u  Dolovima  a  zime  u  Tuzli. Baš  kao  i  ja  danas. Bili  su  tu  ti  ponosni  izdanci  Ademovi  a  danas  ih  više  nema  u  ovodunjalučkom  životu. Možda  se  i  naši  praunuci  tako  sjete  nas  jednog  dana  pri  pogledu  na  ovaj  isti  grad  i  ovu  istu  planinu.

Ukopavanje  se  okonča  i  imam  započe  dove  za  umrlog.

 

Euzu  billahi  mineššejtanirradžim  bismillahirrahmanirrahim. Kul  huvallahu  ehad, Allahussamed, lem  jelid  ve  lem  juled, ve  lem  jekul  lehu  kufuven  ehad...                     

   

Allahu  moj, oprosti  mu  i smiluj  mu  se. Sačuvaj  ga  i  oprosti  mu  grijehe. Učini  ugodnim  njegovo  prebivalište  i  učini  ga  prostranim. Operi  ga  vodom, snijegom  i  gradom  i  očisti  od  grijeha  kao  što  čistiš  bijelu  odjeću  od  prljavštine. Zamijeni  mu  kuću  boljom, porodicu  boljom  i  ženu  boljom. Uvedi  ga  u  Džennet  i  spasi  ga  od  kaburskog  azaba, od  azaba  u  Vatri. (Dova  za  umrlog – iz  Muslimove  zbirke  hadisa).

 

Po  povratku  sa  mezarja  vratih  se  istim  putem  do  Jalske  džamije  a  onda  presjekoh  kroz  Tabašnice  prema  staroj  zgradi  Opštine. Na  Tabašnicama  pored  pijace, dvije  mlade  žene (od  kojih  je  jedna  nosila  bebu)  užurbano  prođoše  pored  mene. Iz  obližnje  kafanice  čula  se  muzika  ''uživo''  a  prepukli  glas  je  pokušavao  da  izvede  bravure  koje  bi  ukrasile  podloge  sintsajzera. Izbih  pored  zgrade  Privredne  komore  na  Sjevernu  magistralu, pređoh  ulicu  i  dođoh  do  auta  koji  je  sada  usamljeno  stajao  na  parkingu. Upalih  motor  i  lagano  krenuh  prema  svom  kvartu  kako  bih  ispunio  obećanje  dato  svojoj  kćerkici  i  supruzi  da  ćemo  svi  skupa  ići  na  vikendicu  čim  se  vratim. Zapadni  dio  grada  je  bio  poprilično  pust  u  pola  tri  popodne. Parkirao  sam  auto  i  popeo  se  stepenicama  do  stana. Pozvonih  a  vrata  mi  otvori  moj  šestogodišnji  ženski  potomak  uz  pitanje:''Tajo, je  li  ti  bilo  lijepo?'' ''Pa  sine, bio  sam  na  dženazi.'' ''Pa  je  li  ti  bilo  lijepo?''- ne  dade  se  ona  zbuniti, vjerovatno  oboružana  činjenicom  da  je  nekada  čula  izraz  ''lijepa  dženaza''. Ja  shvatih  to  pa  uzvratih:''Bila  je  lijepa  dženaza  sine. Bilo  je  mnogo  ljudi, klanjali  smo  i  ostao  sam  do  kraja.'' ''A  tajo, hoćemo  li  ići  na  vikendicu?'' ''Hoćemo, samo  da  se  malo  odmorim  pa  ćemo  krenuti.'' ''A  hoćemo  li  kupiti  lepine  za  ćevapa?''

 

                                                                  

                                                                    Kraj

09.05.2008.

Lanci od laži, lanci od zlata

LANCI  OD  LAŽI, LANCI  OD  ZLATA

 

Neću  da  molim, neću  da  kucam,

Na  šugava  vrata  obzor  mi  ne  da,

Sam  se  rodio, sam  ću  i  otići,

Jedan  tren  buđenja, jedna  vječnost  ponosa.

 

Prav  vrat, uspravna  kičma,

Lanci  od  laži, lanci  od  zlata

Nisu  za  mene  u  bilo  koje  vrijeme!

 

Ne  dam  da  me  obuzmu  ljudi  od  papira

Njihova  pravila  pravili  su  drugi,

Čak  gori  od  njih, gluplji  od  njih,

Što  živješe  uvijek  samo  po  diktatu.

 

Prav  vrat, uspravna  kičma,

Lanci  od  laži, lanci  od  zlata,

Nisu  za  mene  u  bilo  koje  vrijeme!

07.05.2008.

Ramayana (verzija na Bosanskom jeziku)

                                                          RAMAYANA

                                              

 

                                      Između  nas  su  ponor  i  strast ,

                                      i  putevi  što  se  u  vremenu  gube ...

                                      Ali  ja  znam  da  doći  će  dan  kada  će

                                      svjetlost  probuditi  ljude 

                                      i  obzore  oprat  će  sunce !

 

 

                                     Ramayana ! Ramayana ! Miris  Istoka  i  Mudrosti

                                     Pjesmu  mi  daj !

                                     Ramayana ! Ramayana ! Znaš  da  proljeće  donosi 

                                     usana  žar , kao  dar ,

                                     za  svakog  od  nas !

 

 

                                    Putujem  sam  i  nije  me  strah ,

                                    dolinu  će  suza  samo  hrabri  još  proći !

                                    Čuvaš  me  ti  i  to  mi  je  znak ,

                                    a  jedan  ću  ples  sačuvat  za  nas ,

                                    za  nas  u  odsudni  čas !

 

 

                                    Ramayana ! Ramayana ! Miris  istoka  i  Mudrosti

                                    Pjesmu  mi  daj !

                                    Ramayana ! Ramayana ! Znaš  da  proljeće  donosi

                                    usana  žar , kao  dar ,

                                    za  svakog  od  nas !    

06.05.2008.

Inat je dragulj

                                                                    INAT  JE  DRAGULJ

 

 

Nazivaš  me  u  ponoć ,

a  znaš  da  ne  volim  patetiku ,

naročito  u  to  vrijeme .

 

 

Kažeš , sjetila  si  me  se ,

i  znaš  da  sam  u  taj  čas

uz  svoje  pjesme  i  sa  lutajućim  Duhom .

 

 

On  mi  donosi

Riječi  i  Note ...

Ako  sam  ih  zaslužio .

 

 

Kažeš , želiš  da  se  podsjetiš  prošlosti .

Izvini , bolje  je  da  spustiš

slušalicu  odmah .

 

 

Ja  nisam  klovn  nostalgije

i  glasnogovornik 

tako  drage  prošlosti .

 

 

Ona  je  draga  i  dobra

samo  zato  što  je  prošlost

i  što  je  prošla .

 

 

Mene  zanima

samo  put  ispred ,

bez  obzira  koliko  prepreka  ima .

 

 

Jer , kod  nas  u  Bosni ,

Inat  je  dragulj,

a  čitanje  ljudi  najdraži  mi  hobi .

06.05.2008.

Hiljadu i jednu noć

                                                              HILJADU  I  JEDNU  NOĆ

 

 

                                                       Pomogne  mi  to , što  sam  uvijek

                                                       daleko  od  ljudi .

                                                       Zalud  su  sve  njihovih  otrovnih

                                                       jezika  riječi !

                                                       Sada  znam  da  u  tvoj  život  ja  sam

                                                       došao  sa  neke  druge  zvijezde .

                                                       Podsjeti  me  nekada  neka  nevažna  riječ  ili  osmijeh ,

                                                       kako  smo  mi  bili  više  od  prošlosti .

                                                       I  zato  bole  me  one  lijepe  slike  očiju  srne ,

                                                       što  isti  san  sanjaju .

 

 

                                                       Hiljadu  i  jednu  noć  da  smo  imali ,

                                                       ne  bi  nam  ni  to , znam , bilo  dovoljno !

                                                       Hiljadu  i  jednu  noć  da  smo  imali ,

                                                       i  to  bi  kao  san  prošlo  prebrzo !

 

 

                                                       Da  li  i  sad  još  uvijek  moraš  da  braniš  se  šutnjom ?

                                                       Ili  ih  sve  zavrtiš  unaprijed  smišljenom  pričom ?

                                                       Šeherzado , dugo  sam  te  tražio ,

                                                       a  sad  k'o  pustinjak

                                                       pružam  nebu  ruke .   

 

 

                                                        Hiljadu  i  jednu  noć  da  smo  imali ,

                                                        ne  bi  nam  ni  to , znam , bilo  dovoljno !

                                                        Hiljadu  i  jednu  noć  da  smo  imali ,

                                                        i  to  bi  kao  san  prošlo  prebrzo !

02.05.2008.

No justice, no peace!

                                                            NO  JUSTICE , NO  PEACE

 

 

Bijeli  dan  se  budi ,

da  li  mogu  da  nosim

njegov  teret .

 

 

Od  ćelije  do  ćelije ,

od  rešetke  do  zida ,

od  laži  do  prevare ,

od  krađe  do  stida ,

u  bezvremenu  se  vučem  i  znam :

NEMA  PRAVDE , NEMA  MIRA !

 

 

I  često  se  zapitam

da  li  ću  dostići  svoj  vis ,

because : NO  JUSTICE , NO  PEACE !     

02.05.2008.

Reci mi...

RECI  MI , ŠTA  ZNAČI  VOLJETI ?

 

 

                                                           Ponekad  hodam  u  ovom  snu

                                                           poznatim  ulucama  prolazim  često ,

                                                           nadam  se  da  ću  te  sresti  i  da  ćeš

                                                           doći  na  staro  mjesto .

 

 

                                                           Opet  bih  stao  uz  tebe  i  bilo  bi

                                                           sve  po  starom , bez  riječi , pitanja , objašnjenja.

                                                           Kao  dvije  ptice  bili  smo , nevažni  i  mali ,

                                                           i  nismo  tražili  da  nas  shvate .

 

 

                                                           Volio  bih  da  zaboravim  te  dane ,

                                                            i  istrgnem  ih  iz  sjećanja  k'o  list  iz  dnevnika ...

 

 

                                                            Zato , reci  mi  šta  znači  voljeti ?

                                                            Je  li  to  ovaj  bol  što  polako  nailazi ?

                                                            Reci  mi , je  li  to  tren  vječnosti ,

                                                            zapljusnut  morem  samoće , reci  mi ?!

 

 

                                                            Šta  li  guši  dah  negdje  pred  zoru ?

                                                            Da  li  su  sjećanja  ili  su  predskazanja ?

                                                            I  od  čega  je  čovjek  napravljen ?

                                                            Zašto  uvijek  traži  i  gubi , i  sebe  i  druge ?

 

 

                                                            Zato , reci  mi  šta  znači  voljeti ?

                                                            Je  li  to  ovaj  bol  što  polako  nailazi ?

                                                            Reci  mi , je  li  to  tren  vječnosti ,

                                                            zapljusnut  morem  samoće , reci  mi ?!

02.05.2008.

Oprosti mama

                                                                     OPROSTI  MAMA

 

 

Oprosti  mama , što  sam  tako  lud ,

ubija  me  licemjerje ,

vidim  ga  po  svud !

 

 

Oprosti  mama , smijem  se  pa  šta ,

smijaću  se  dok  je  ovog

svijeta  jadnoga !

 

 

Jer  ja  sam  samo  svoj ,

ja  sam  samo  svoj ,

nikad  neću  biti  robom , nikad  neću  biti  samo  broj !

 

 

Znam  da  ćeš  mi  opet  reći :

''Šta  sam  Bogu  skrivila ,

pa  sam  takvog  idiota  baš  ja  rodila !?''

 

 

Jer  ja  sam  samo  svoj ,

ja  sam  samo  svoj ,

nikad  neću  biti  robom , nikad  neću  biti  samo  broj !

 

 

Ja  nisam  dio  istorije ,

jer  nisam  izmislio

atomsku  bombu !

 

 

Ja  nisam  dio  statistike ,

uvijek  imam

ime  i  mišljenje !

 

 

I  baš  je  dobro

što  sam  uvijek

mimo  svega !

 

 

Kreteni  se  furaju

da  im  je  dobro , piju  tablete

za  stomak  i  živce , a  jedu  sami  sebe !

 

 

 

 

 

Robovi  se  smiju  skrušeno

i  glupavo  dobronamjerno ,

kažu  tako  je , kako  je , otkad  je  svijeta  i  vijeka .

 

 

A  žuta  kugla  se  kao  i  svaki

očevidac  jeftinog  vodvilja ,

sa  visina  kurvinski  smije  na  sve  to !

02.05.2008.

Ti se moli za mene

                                                          TI  SE  MOLI  ZA  MENE

 

 

                                               Sitni  sati  opet  gaze  čizmama  od  sjećanja ,

                                               koraci  im  bolom  potkovani , žudnja  pute

                                               popločala .

                                               Znam  da  ovog  vječnog  trena , našu  pjesmu

                                               slušaš  ti , i  s  jednom  suzom  krojenom  satenom ,

                                               moje  ime  spajaš  s  kletvom .

 

 

                                               Bijela  zoro ! Svoje  svjetlo  donesi !

 

 

                                               Kada  goluba  na  oknu  čuješ , ti  se  moli  za  mene !

                                               Neka  mi  baš  on  donese  riječi  što  ne  prolaze !

                                               Jer , svi  smo  grešnici  bar  jednom , a  ja  sam  opet

                                               najveći ,

                                               da  mi  misli  noćas  blude  s  tobom , to  ne  mogu 

                                               poreći !

 

 

                                                I  kao  da  sam  noću  opčinjen , tvoje  riječi  prate  me ,

                                                lako  kao  rano  proljeće ,

                                                tijelo  moje  budi  se !

 

 

                                                 Bijela  zoro ! Svoje  svjetlo  donesi !

 

 

                                                 Kada  goluba  na  oknu  čuješ , ti  se  moli  za  mene !

                                                 Neka  mi  baš  on  donese  riječi  što  ne  prolaze !

                                                 Jer , svi  smo  grešnici  bar  jednom , a  ja  sam  opet

                                                 najveći ,

                                                 da  mi  misli  noćas  blude  s  tobom , to  ne  mogu

                                                 poreći !

02.05.2008.

Bijeli snjegovi

                                                           BIJELI  SNJEGOVI

 

 

                                               Znam  zašto  ove  sive  ptice  sada

                                               podsjećaju  baš  na  mene , njihov  kliktaj

                                               jezik  mi  razumljiv .

                                               Ali  one  sada  dobro  znaju  da  povratak  će 

                                               jednom  doći , da  će  rodni  kraj  pohodit  bar

                                               još  jednom .

 

 

                                              Bijeli  snjegovi  se  na  Igmanu  tope ,

                                              Neretva  je  noćas  zavodila  more ,

                                              polja  naranči  na  dlanu  mi  procvaše !

                                              Zelena  mi  Una  u  venama  teče ,

                                              voz  za  novi  život  sa  stanice  kreće ,

                                              opet  nju  u  sjećanje  dozvaće !

 

 

                                              A  ja  nisam  više  u  tom  jatu ,

                                              mene  čeka  put  u  jednom  smjeru ,

                                              i  kao  da  sam  sanjao  to  davno .

                                              Sebi , grumen  zemlje  ponijet  neću ,

                                              dom  je  samo  tamo  gdje  je  lijepo ,

                                              dom  je  tamo  gdje  volio  sam  jednom !

 

 

                                              Bijeli  snjegovi  se  na  Igmanu  tope ,

                                              Neretva  je  noćas  zavodila  more ,

                                              polja  naranči  na  dlanu  mi  procvaše !

                                              Zelena  mi  Una  u  venama  teče ,

                                              voz  za  novi  život  sa  stanice  kreće ,

                                              opet  nju  u  sjećanje  dozvaće !

 

 

                                              I  zapamtiću  ovaj  spokoj : Bosna  spava ,

                                              mirno  spava , k'o  da  svoju  djecu  sanja .

                                              A  ja  idem  ove  noći , bijelom  svijetu  i  samoći !

02.05.2008.

Budim se u zoru

                                                   BUDIM  SE  U  ZORU

 

 

                                      Koliko  slabosti  u  noći,razdvaja  od  žudnje,

                                      kad  slike  bezdana  izrone  da  kriknu:

                                      "Milost  ili  sreća,dar  ili  slučaj,

                                      kradu  te  od  mene, i  nose  te  dalje!"

 

 

                                      I  budim  se  u  zoru  okupan  u  znoju,

                                      tražeći  put  bez  taštine  i  bijede,

                                      i  znam  od  usuda  pobjeći  ne  mogu,

                                      samoća  me  čeka  a  ne  vlasi  sijede!

01.05.2008.

Bijeli prah

                                                        BIJELI  PRAH

 

 

                                     Sve  je, sve  je  tako  nestvarno...

                                     Sve  je, sve  je  više   nego  bezvrijedno...

                                     I  sada  sjedim  kao  u  snu , očiju  staklenih,

                                     gledam  samo  jednu  tačku, zjenica  drhtavih.

                                     Slike...Slike  same  naviru,neke  dušu  paraju...

                                     Obično  lijepe  što  daju  nadu, kao  proljeća  u

                                     našem  gradu, i  dajem  sebi  hrabrosti,

                                     kao  nekad  u  mladosti.

 

 

                                     Bijeli  prah, pješčani  sat  u  meni ,

                                     koliko  vremena  mi  još  ostaje!

                                     Gdje  li  su  oni  dani, neki  tmurni, neki  stvarni,

                                     kome  li  sada  lažeš, koga  osvajaš  ti...

                                     Bat  tuđih  koraka, poziv  bez  imena,

                                     ovaj  grad  je  samo  moja  ludnica.

                                     Prolaze  neka  lica, sva  su  bez  izraza,

                                     gube  se  ove  riječi, i  one  su  bez  smisla.

 

 

                                     Želja... Želja  moja  put  bez  cilja...

                                     Noću...Noću  nikad  nemam  mira...

                                     Moj  je  život  samo  bljesak,

                                     vječnost  u  trenu, što  zasja  iz  sna,

                                     i  u  tom  satu  kad  nestane  pijesak,

                                     igra  je  svršena!

                                     Put...Put  je  ovaj  završen!

                                     Tek  sad  ne  razumijem, da  sam  tako  jeftino  prevaren!

                                     Više  bi  vrijednosti  u  zrnu  zemlje  našao ,

                                     da  mi  ruke  ne  bijahu  slijepe  od  gramzivosti  za       
                                     zadovoljstvom  slabića ,

                                     a  oči  lijene  od  praznog  sjaja, što  se  hrani  glupostima,

                                     površnošću, kompleksima  i  lažima !

 

 

                                     A  Zemlja  Majka  jednostavno  daje, jednostavno  prašta,

                                     jednostavno  podnosi, jednostavno  uzima !

                                     I  zato  na  kraju, samo  jedno  imam  da  vam  kažem :

                                     "Makar  i  u  zadnjem  trenu,  za spoznaju  nije  kasno,

                                     i  više  mi  ona  vrijedi, nego  da  uzeh  svo  bogatstvo 

                                     i  moć  ovog  prolaznog, propalog  svijeta  SLASNO !"

30.04.2008.

Freedom take them!

FREEDOM  TAKE  THEM

 

 

Too  much  hypocrisy ,

too  much  pain ,

too  much  lie !

 

 

I' m  just  sitting

On  the  side ,

and  try  to  sale  my  timeless  day .

 

 

Oh , Goodness , take  them

from  inside ,

open  their  blind  eyes !

 

 

Oh , goodness , take  them

from  around ,

open  their  deaf  ears !

 

 

Freedom  take  them ,

because  they  don't  know

Who  You  are !

Blindness , deafness , sorrow ...

Freedom  take  them , because

they  don't  know  who  You  are !

 

 

I  believe  what  should  be ,

in  the  world

of  Love  and  Peace !

 

 

I  believe  what  will  be

in  the  world

of  Agony !

29.04.2008.

Kad vas se sjetim drugovi moji

                                                      KAD  VAS  SE  SJETIM  DRUGOVI  MOJI

 

 

                                                         Kad  vas  se  sjetim  drugovi  moji ,

                                                         da  li  da  dam  iskrama  da  krenu ?

                                                         I  nije  me  stid , nije  me  stid ,

                                                         jer  unutra  nešto  kaže  mi  da  ste  opet

                                                         na  putu  našem , i  da  imate  ono  što  smo

                                                         željeli : široku  cestu , vjetar  u  kosi  i  srca  puna

                                                         ljubavi !

 

 

                                                         Jeseni  rane  zriju  i  sjećanja  me  opet  bole ,

                                                         slike  stare  kada  krenu , put  za  vječnost

                                                         je  otvoren !

                                                         Jer  vratiće  se  ptice  s  Juga  i  zadnji  čergar

                                                         što  po  svijetu  luta , a  vas  neće  vratiti  ni  put

                                                         ni  pruga !

 

 

                                                         Ponekad  prizovem  stare  dane ,

                                                         urnebesni  smijeh  i  miris  noći !

                                                         Živjeli  smo  stvarno  sto  na  sat ,

                                                         kao  da  smo  znali  šta  će  doći .

                                                         A  ja  evo  sam  moram  dalje ,

                                                         slobodan  k'o  ptica  i  nemirni  vjetar !

                                                         Moje  su  riječi  med  i  otrovne  strijele ,

                                                         ožiljci  i  ukras  u  isto  vrijeme !

 

 

                                                          Jeseni  rane  zriju  i  sjećanja  me  opet  bole ,

                                                          Slike  stare  kada  krenu  put  za  vječnost 

                                                          je  otvoren !

                                                          Jer  vratiće  se  ptice  s  juga  i  zadnji  čergar

                                                          što  po  svijetu  luta , a  vas  neće  vratiti  ni  put

                                                          ni  pruga !  

29.04.2008.

Znam da će proći ova noć!

ZNAM  DA  ĆE  PROĆI  OVA  NOĆ!

 

 

Gledao  sam  grad  na  umoru , gledao  sam  sjenke  beznađa ,

i  neke  strane  ulice , sa  strahom  mnogih  pokreta ...

Uzmi  mi  kletvu  s  usana , ubi  me  dodirom  to  znaš ,

samoću  razbijenu  u  djeliće  sve , ostavi  nekome  kasnije .

 

 

 

Možda  je  ovo  neki  kraj ,

možda  je  samo  sjećanje ,

izgubljeni  ljudi  čekaju ,

nikome  ne  vidim  ni  lice !

 

 

Hej , znam  da  će  proći  ova  noć ,

zasjaće  sunce  s  istoka !

Hej , na  dalek  put  ja  tad  ću  poć' ,

dalek  put  bez  povratka !

 

 

To  što  mi  misli  bježe  nije  uzalud ,

ono  što  jezik  hoće , nemože  se  reć',

u  Nebo  gledaj  sa  mnom , dugo  moli  se ,

da  naše  konce  noćas  sretno  pomjeri !

 

 

Hej , znam  da  će  proći  ova  noć ,

zasjaće  sunce  s  istoka !

Hej , na  dalek  put  ja  tad  ću  poć' ,

dalek  put  bez  povratka !

29.04.2008.

Put od breza

                                                             PUT  OD  BREZA

 

 

 

                                                      Noćas  mi  reci  riječi  istine,

                                                      Samo  to  od  tebe  trebam...

                                                      Ne  mijenjaj  to  što  si  sama

                                                      Ponavljala  bezbroj  puta,

                                                      I  obećala  da  ćeš  moći

                                                      Sama  sebi  ti!

 

                                                     Put  od  breza  pred  sobom  sad

                                                     Vidim  ja!

                                                     Sklopi  oči, ruku  mi  daj!

                                                     Bijele  ruže, što  donesoh  zadnji  put,

                                                     Sačuvaj  kao  grozd  mog  imena,

                                                     Bar  do  svitanja!

 

                                                     Odlaziš, šapuće  mi  jesen...

                                                     Dunav  nosi  moje  misli –

                                                     Sad  je  moja  duša  hladna  ravnica

                                                     Što  čeka  pjesmu  vjetra

                                                     Da  slike  donese 

                                                     Bola  i  nadanja!

 

                                                     Put  od  breza  pred  sobom  sad

                                                     Vidim  ja!

                                                     Sklopi  oči, ruku  mi  daj!

                                                     Bijele  ruže, što  donesoh  zadnji  put,

                                                     Sačuvaj  kao  grozd  mog  imena,

                                                     Bar  do  svitanja!

29.04.2008.

Ostala si kao svjetlo u tunelu

                                               OSTALA  SI  KAO  SVJETLO  U  TUNELU

 

 

                                                   Hej , pogledaj  me , žubor  tvoj  je  glas ,

                                                   a  duga  pogled  moj ...

                                                   Hej , pogledaj  me , lebdi  ovaj  grad ,

                                                   a  sjaji  ti  se  lik ...

 

 

                                                   Ostrvo  sam  tako  daleko , Robinzon  je  ovaj  um ,

                                                    uzmi  lađe  što  se  u  mislima  tvore ,

                                                    na  Odisejev  kreni  put !

 

 

                                                    Ostala  si  meni  kao  svjetlo  u  tunelu ,

                                                    svjetionik  i  na  riječi  i  na  djelu !

 

 

                                                    Hej , bulbula  si  pjev  i  čudiš  se  baš  sad ,

                                                    što  leptira  sam  let !

                                                    Hej , galebova  krik  i  miris  čempresa ,

                                                    bude  nas  u  san ...

 

 

                                                    Ostrvo  sam  tako  daleko , Robinzon  je  ovaj  um ,

                                                    uzmi  lađe  što  se  u  mislima  tvore ,

                                                    na  Odisejev  kreni  put !

 

 

                                                    Ostala  si  meni  kao  svjetlo  u  tunelu ,

                                                    svjetionik  i  na  riječi  i  na  djelu !   

29.04.2008.

Bizantijski pir

                                                      BIZANTIJSKI  PIR

 

 

                                     Sad  znam  da  vrijeme  mi  donosi  sne ...

                                     Možda  život  je  bljesak  i  tren ...

                                     Da  li  sam  samo  ja , jedna  slika  ili  riječ ,

                                     da  li  si  samo  ti  znak  ljubavi ?

 

 

                                     Ja  sam  samo  još  jedan  bjegunac ,

                                     iz  ovog  svijeta  i  ulice  bagrema ,

                                     zašto  si  baš  mene  zvala  na  bizantijski  pir ?

 

 

                                     Jedne  su  oči  druge  prepoznale , a  negdje  se  kiše

                                     već  odavno  spremale ...

                                     Reci  mi  barem  sad , da  li  si  ikad  vječnost  dotakla ,

                                     reci  mi  barem  sad , ima  li  povratka ?

 

 

                                    Ali  nemoj  misliti  da  sam  poročan  i  sam ,

                                    ja  sam  sretnik  svjestan  svega !

 

 

                                   Ja  sam  samo  još  jedan  bjegunac ,

                                   iz  ovog  svijeta  i  ulice  bagrema ,

                                   zašto  si  baš  mene  zvala  na  bizantijski  pir ?

29.04.2008.

Voda

                                                                              VODA

 

 

Gledam  kroz  starog  čovjeka .

On  sjedi  pored  rijeke , koja  je

njegov  drug , neprijatelj , hroničar ,

svjedok , hranitelj , pljačkaš , podsjetnik  za

prolaznost  i  proticanje , ogledalo  opomene ,

siguran  dokaz  o  fluidnosti  i  eteričnosti

naše  duše  u  snovima ...

 

 

Gledam  kroz  njega  i  vidim:

Voda  je  u  svom  viru  odnijela 

njegove  snove , godine , ljubavi  i  zablude .

Izmučeno  mu  lice , u  kojem  se  bojim

prepoznavanja  svog  vlastitog ,

sa  brazdama  i  stazama

od  trke .

 

 

A  trka  što  počinje

udisajem  i  krikom ,

nastavlja  se  blagim  tokom

prožetim  radošću  drugih

i  zbunjenošću  nas  samih ,

ulazi  u  brzace  koji  nas  bacaju 

od  hridine  svijeta  odraslih .

 

 

Da , upravo  se  tako  zove .

Svijet  odraslih . I  sve  mislim ,

to  su  se  prakreatori  oružja 

što  se  zove  riječ , šegačili

sa  svojim  izumom , unaprijed 

zamišljajući  preponosna  lica  onih

koji  ulaze  u  domen  te  sintagme- stupajući  ili  izgovarajući .

 

 

I  kada  prođeš  tu  zonu ,

ispunjenu  nastojanjem  za  kontrolom , posjedovanjem ,

usmjeravanjem  sa  željama  tuđim ,

dolaziš  pred  sječivo  sa  oštrica  bezbroj-

zrelost  pomiješanu  sa  ravnodušnošću ,

 i  Spoznajom  o  neumitnoj

predodređenosti !

 

 

 

 

 

I  jedno  pitanje .

Da  li  je  ova  trka  vrijedna ?

Što  se  bliže  izvoru  zamisliš  nad  tim ,

lakše  će  ti  biti  na  ušću ,

jer  u  haosu  je  važno

plivati  na

površini ! 

29.04.2008.

Zlatna linija

                                                                    ZLATNA  LINIJA

 

 

I  da ! Prešao  sam  odlučno  tu  zlatnu  liniju !

Pridružio  sam  se  maloj  djeci , maloumnima

i  pticama , što  sa  pjesmom  izražavaju  smijeh .

 

 

Jer  oprostite , molim  lijepo ,

sa  takozvanim  ''pametnima''  ja  nikako

ne  mogu  da  izdržim !

 

 

Suviše  lažu , kradu , mrze ,

a  takođe , ponose  se  imanjima

koja  nemaju .

 

 

Zahvalan  sam  što  je  došao  taj  čas !

Dječiji  osmijeh  mi  je  važniji

od  velikih  događanja , velikih  odluka  i  velikih  karizmi .

 

Došlo  je  vrijeme ,

da  su  takozvani  debili

pametniji  od  takozvanih  pametnih !

 

 

Nemojte  mi  molim  vas  nakon  ovoga  reći :

''Jao , momak , pa  ti  stvarno  bulazniš !

Dozvoli  da  ti  pomognemo  našim  ''stručnim  savjetima''  i  ''ekspertskim  mišljenjem'' !

 

Jer  gospodo , suviše  ste  providni  i  stereotipni !

Ja  na  sreću  nisam  kao  vi ,

i  ne  želim  da  budem  kao  vi !

 

 

A  naravno , vi  niste  kao  ja ,

i  nikada  nećete  moći

da  budete  kao  ja !

 

 

Iza  Zlatne  Linije , sve  je  puno  čistije ,

osjećam  Svjetlost  i  Toplinu

daleko  od  gomile !

29.04.2008.

Ti i ja

                                                                    TI  I  JA

 

 

                                                      Zbog  tebe  drukčiji  sam ,

                                                      zbog  tebe  ne  gledam  očima  gomile ,

                                                      i  zato  ja  dobro  znam ,

                                                      šta  pravi  dar  je , a  šta  sjena  privida !

 

 

                                                     I  zašto  budi  se  dan ,

                                                     i  kako  baš  svaki  odgovor  on  nam  nudi ?

                                                     Zašto  slijepi  s  vidom  idu  u  rijeci ,

                                                     zašto  im  oči  ne  vide  vlastite  korake ?

 

 

                                                     Ti  i  ja ! Želja  i  znak  od  svanuća !

                                                     Ti  i  ja ! Vjera  i  žar  bez  klonuća !

                                                     Nad  ovim  stadima ...

 

 

                                                     Čio  korak  u  dan , mir  u  noć !

                                                     Ovako  sve  stvarno  bilo  bi  tako  lako !

                                                     Kad  bi  razumjeli  svi  dječiji  osmijeh  i

                                                     laži  od  ''moćnika'' !

 

 

                                                     Želim  da  dovoljni  su  Hljeb , So , Voda  i

                                                     Ljubav  za  svakoga !

                                                     Jer , prolaze  opomene  a  istu  sliku 

                                                     ogledalo  pokazuje !

 

 

                                                      Ti  i  ja ! Želja  i  znak  od  svanuća !

                                                      Ti  i  ja ! Vjera  i  žar  bez  klonuća !

                                                      Nad  ovim  stadima ... 

                                                                                                          

29.04.2008.

Kuda ideš?

                                                         KUDA  IDEŠ?

 

 

                                               Kuda  ideš  gomilo  šljama,

                                               vatra  vas  hijene  već  odavno  čeka !

                                               Ovdje  ili  tamo, sasvim  je  svejedno,

                                               moj  smijeh  vas  prati  kao  prokletstvo.

 

 

                                               Prljavi  novac  sa  krvlju  umnožen,

                                               slijepa  moć  i  lažna  snaga,

                                               zlato  u  zavisti  i  pohlepa  u  zluradosti,

                                               zavist  i  ponor, zavist  i  slabost, slabima  radost !

29.04.2008.

Ne!

                                                         NE!

 

 

                                      Ne  opraštam! Zato  što  su

                                      probudili  u  meni  mržnju  kao  plimu!

                                      Ne  opraštam! Zato  što  pamtim

                                      sijedu  kosu  djece,

                                      i  poglede  poniženih  pred  smrt.

 

 

                                      Ne  opraštam! Zato  što  su  mi  ruke

                                      bile  utopljene  u  krv  nevinih,

                                      u  pokušaju  pomaganja  svirepog,

                                      da  se  ovaj  besmisleni  san,

                                      produži  u  svojoj  prolaznosti.

 

 

                                      Ne  zaboravljam! Zato  što  sam  shvatio

                                      da  sam  samo  bljesak  u  oluji,

                                      i  da  je  laž  dugo, dugo,jača  od  istine.

                                      A  kada  ta  grimizna  GOSPOĐA  ISTINA

                                      konačno  dođe,surfajući  lažno -pobjedonosno  na  talasima  PRAVDE,

                                      ostaje  mi  samo  da  joj  poklonim  jedan  lažni,namješteni  osmijeh,

                                      i  svoju  pozu  proklete  individualizirane  jedinke  u  protoplazmi  GOMILE,

                                      uz  neizostavnu  frazu:"TVOJA  SNAGA,  LJEPOTA  I  RAZLOG  POSTOJANJA,

                                      IZGUBILI  SU  SE  VEĆ  ODAVNO  U  RAVNODUŠNOSTI  PREŽIVLJENOG 
29.04.2008.

Ples praznine

                                              PLES  PRAZNINE

 

 

                                         Ples  praznine  u  impotentnom  gradu,

                                         lažljivci  u  crnom, što  kradu  od  gladnih,

                                         časte  se  foteljama  a  nama  stežu  omču,

                                         jer  zrno  ponosa  skupo  se  plaća,

                                         to  zrno  ponosa  što  doći  će  ti  glave.

 

 

                                         Poručuju  ti  dobronamjerno:

                                        ''Sagni  svoju  glavu, jer  gomila  ne  cijeni

                                         ako  si  iznad  i  za  nju  ne  mariš!

                                         Sagni  svoju  glavu  jer  gomila  ti  prašta (sve),

                                         ako  imaš  silu  i  prljavi  novac !''

 

 

                                         Kompleksi  izviru  iz  svake  pore, grad  bi  da  živi  a  nezna  da  je  mrtav,

                                         Podsmijeh  mediokriteta  već  otužno  zvuči,

                                         utapa  se  dugo  u  nemoći  šablona!

                                         Krpice  im  nemogu  napraviti  auru,

                                         zato  se  najrađe  okupljaju  pa  pljuju!

                                        

 

Polovne  mašine  ne  vode  ih  naprijed,

PA  BI  ZATO  SVE  USMJERILI  UNAZAD (''BEZ  DOBACIVANJA  I  ZADIRKIVANJA, KAŽU,SAMO  SE  NEŠTO

BUNITE, VI  PROKLETI  ANARHISTI  KOJI  NE  POŠTUJETE  SISTEM, POREDAK, DRŽAVU, ĆELIJU, SUD,

NAŠE  LAŽI  I  NAŠA  GOVNA) !

 

 

                                        Zato  živim  na  margini  ljeta  gospodnja,

                                        duša  moja  tu  se  širi, IMA  OBZORA !

29.04.2008.

Tačno do zida

                                                      TAČNO  DO  ZIDA

 

 

                                     Previše  je  zamki  koje  ne  možeš  promijeniti,

                                     zbog  toga  brineš, zbog  toga  veneš.

                                     A  da  li  se  ovi   tako  često  spominjani  "kravataši"  i  foteljaši,

                                     brinu  zbog  bilo  čega, možda  zbog  gladne  djece  ili  bolesnih ?

 

 

                                     Mentalno-ideološki  tranvestiti, samodopadajuće  jadne  kreature,

                                     uzvišene  u  snalaženju  ulizivanja, istinoljubive  u  laganju,

                                     ljubopitljive  u  ponižavanju , odrasle  u  sigurnom  okruženju  bezosjećajnosti  

                                     gomile, isklesane  po  najvišim  standardima  primitivne  etike,

                                     sa  ugrađenim  čipovima  koji  stvaraju  prljave  birokrate  u  bijelim  rukavicama,

                                     SIGURNO, LAŽNO-DOSTOJANSTVENIM  KORAKOM,IDU  KROZ  SVA  VRATA,

                                     TAČNO  DO  ZIDA!

29.04.2008.

Plesač na žici

                                                          PLESAČ  NA  ŽICI

 

 

                                                        Dan  je  šablon,

                                                        a  ja  progonjena  zvijer.

                                                        Traže  me  jer  se  ne  slažem,

                                                        tako  kažu, u  njihove  šeme.

 

 

                                                        Porodica, pravila, plaćanje  računa

                                                        i  PRLJAVI  SISTEM,

                                                        lažni  autoriteti  koji  tako  smrde,

                                                        licemjeri  i  pudlice  što  se  dive  sami  sebi,

                                                        život  u  laži  i  LAŽ  KAO  KRUNA !

 

 

                                                        Osjećam  se  jak  daleko  od  gomile,

                                                        zidovi  od  straha  su  za  mene  već  odavno srušeni !

                                                        Moje  riječi  ne  dolaze  do  njih,

                                                        njihove  ne-riječi  su  smiješne  za  mene,

                                                        jer  su  samo  prljava  rijeka  što  se  vrti  u  krug !

 

 

                                                        A  za  vas  koji  mislite  da  imam  previsoko  mišljenje

                                                        o  sebi, moram  vas  razočarati,

                                                        jer  sam  duboko  svjestan  da  sam  samo

                                                        PLESAČ  NA  ŽICI, IZGNANIK  IZ  CIVILIZAVIJE !

 

 

                                                       Ali  moram  reći  još  ovo  na  kraju:"DRAGO  MI  JE

                                                       ZBOG  TOGA, I  OSJEĆAM  SE  OTPRILIKE  KAO

                                                       SOKOL  KOJI  LETI  VISOKO  IZNAD  NEPREGLEDNE  PRAZNINE,

                                                       I  TUŽAN  JE  ŠTO  VIDI  PROŠLOST  KOJA  DOLAZI  U  BUDUĆNOSTI !

                                                           

29.04.2008.

Ono što me nosi

                                             ONO  ŠTO  ME  NOSI

 

 

                                          Gledao  sam  sukob  mišljenja.

                                          Izgledao  je  kao  navika,

                                          kao  bljesak  ugašenih  očiju

                                          običnih  smrtnika.

                                          Gledao  sam  u  dubinu  jednog  postojanja.

                                          Činilo  se  kao  neslana  šala

                                          onih  koji  mogu  nešto  više,

                                          puno  više  od  nas.

 

 

                                          Ono  što  me  nosi,

                                          to  je  nehajan  pokret  bez  zadnjih  misli !

                                          Ono  što  me  nosi,

                                          taštinu  slama  i  gomilu  podnosi !

 

 

                                          I  baš  zbog  toga  ležim  sam  u  blatu,

                                          i  nikoga  nema  ruku  da  mi  da !

                                          Poznata  lica  okreću  se,

                                          negdje  daleko  na  suprotnu  stranu !

                                         

29.04.2008.

Čini mi se

 

ČINI  MI  SE

 

 

Da  li  će  i  djeca  iza  nas

osjetiti  istu  prazninu ,

da  li  će  i  njima  ukrasti  osmijeh ,

sjajni , najdraži  poklon ?

Razmisli  zato  stari  moj , koliko  dugo

moraš  tražiti  da  vidiš  samo  jedan  iskren  osmijeh !

Koliko  dugo  moraš  hodati ,

da  bi  susreo  jednu  časnu  namjeru ?

 

 

Čini  mi  se  da  Okean  sad  kroz  moju  dušu  krene ,

     saprati  opet  ne  bi  mog'o  gorak  pelin  i  dim  planete !

 

 

Ne  želim  da  hodam  sam  po  vodi !

Ne  želim  da  gledam  sa  slijepima  oko  sebe ,

pustinje  od  duša  i  rijeke  od  suza ,

jer  svi  se  kreću  kao  na  traci !

A  ja  bijah  voljen  i  bi  mi  dovoljno ,

želio  sam  reći  samo  to ,

ali  trka  odveć  bijaše  u  toku ,

a  i  prijalo  mi  da  sam  Izgnanik  ove  LAŽLJIVE  CIVILIZACIJE !

 

 

Čini  mi  se  da  Okean  sad  kroz  moju  dušu  krene ,

   saprat  opet  ne  bi  mog'o  gorak  pelin  i  dim  Planete !

 

 

Bacit  ću  sebi  istinu  u  oči ,

i  izaći  sasvim  gol  iz  svoje  ljuske ,

jer  želim  da  budem  čist ,

želim  da  budem  daleko  od  ljudi !

 

 

Ali  isto  tako , i  znam  razumjećeš  me  zbog  toga ,

ne  želim  da  hodam  sam  po  vodi ,

ne  želim  da  pokazujem  slijepima  oko  sebe ,

pustinje  od  duša  i  rijeke  od  suza ,

jer  svi  se  kreću  po  betonskoj  traci ,

ponekad  unazad , ponekad  u  mjestu .

 

 

Razmisli  zato  stari  moj , koliko  dugo  moraš  tražiti ,

da  vidiš  jedan  iskren  osmijeh ?

Koliko  dugo  moraš  hodati  da  sretneš

jednu  časnu  namjeru ?

KOLIKO  DUGO  I  KOJOM  ŽESTINOM  MORAŠ  PATITI ,

DA  PROBUDIŠ  SVJETLOST  U  SEBI ?

29.04.2008.

Viva La Republica!

                                                  VIVA  LA  REPUBLICA !

 

 

                                     Ponekad, kad  se  dan  pred  noći  povlači,

                                     i  lica  prijatelja  brzo  idu  jedna  za  drugim,

                                     sjedim  sam  u  luci  i  gledam  brodove,

                                     i  bocu  Portoa  naginjem  da  sve  se  rastače !

 

 

                                     Zovem  se  Huan, ako  to  vam  nešto  znači,

                                     moj  je  osmijeh, već  odavno,  zaleđena  kap.

                                     U  džepu  dvije  slike  izgužvane  stoje,

                                     i  jedno  pismo  što  mi  neda  da  zaboravim.

 

 

                                     Noćas  vraćam  dug  starim  danima,

                                     bolje  umrijeti  nego  bježati !

                                     U  mojim  mislima  samo  osveta,

                                     što  me  tjera  da  odem  bez  traga !

 

 

                                     Španija, devetsto  i  tridesetih,

                                     sve  su  horde  nagrnule  na  nas!

                                     Još  se  sjećam  kako  nemoć  u  bijes  prelazi,

                                     i  krike  nedužnih  što  uzvikuju  svi  u  jedan  glas;

 

 

                                     Viva  la, viva  la  Republica !

                                     Riječi, ponos, smrt  i  tuga  koja  odnosi !

                                     A  ja  i  danas  sam, samo  jedna  lutalica  više,

                                     što  još  ima  snage  da  sve  pošalje  u  dim !

 

 

                                     Noćas  vraćam  dug  starim  danima,

                                     bolje  umrijeti  nego  bježati !

                                     U  mojim  mislima  samo  osveta,

                                     što  me  tjera  da  odem  bez  traga !

29.04.2008.

Isprani mozak

                                                        ISPRANI  MOZAK

 

 

                            Pucao  sam  u  TV, radio  sam  tresnuo  o  zid,

                            novine  sam  pojeo  u  slast,i  izašao  u  nutrinu  da  trčim  slobodan!

 

                            Neko  je  drugi  rođen  da  bude  samo  sjena,

                            neko  je  drugi  rođen  da  samo  klima  glavom,

                            neko  je  drugi  rođen  da  sluša  uvijek  slijepo,

                            neko  je  drugi  rođen  da  ne  bude  nikad  rođen!

           

                            Pogledaj! Isprani  mozak  gubi  se, mora  negdje  otići

                            i  tražiti  mišljenje!

 

                            Budi  uvijek  samo  svoj, čistog  pogleda  i  čistih  misli!

                            Ja  pjevam  sam  i  ne  gledam  unatrag,nisam  samo  nevažan  broj!

 

                            Neko  je  drugi  rođen  da  bude  samo  sjena,

                            neko  je  drugi  rođen  da  samo  klima  glavom,

                            neko  je  drugi  rođen  da  sluša  uvijek  slijepo,

                            neko  je  drugi  rođen  da  ne  bude  nikad  rođen!

28.04.2008.

Ja sam nepodoban

                                                              JA  SAM  NEPODOBAN

 

 

Danas  nisam  stao  u  red ,

nikada  više  to  neću  činiti ,

čak  nisam  slušao  ni  vijesti ,

jer  nemam  potrebe ,

znam  unaprijed  šta  će  se  desiti ,

koje  ćemo  ''velike  novosti''

osjetiti  sa  ''zaprepaštenjem  i  iznenađenjem''

na  vlastitoj  koži .

I  ono  što  me  baš  čudi ,

nikoga  nisam  mrzio,

a  nisam  ni  psovao

izrovane  ulice .

 

 

Ja  sam  nepodoban 

za  taj  lukavi  sistem ,

mašinu  što  se  hrani

našim  strahom  od  vlastitog  ''JA'',

našim  stidom  pred  vlastitom

unutrašnjom  ljepotom ,

našim  ponosom  za  opšte  slabosti ,

našom  zluradošću  i 

iskazivanjem  našeg  lažnog

suosjećanja  i  sažaljenja !

 

 

Ja  sam  nepodoban 

za  taj  lukavi  sistem ,

i  čekam  da  mi  drotovi

razvale  vrata ,

jer  mogu  raširiti  pobune  klice ,

nešto  u  smislu : SVI  NA  ULICE !

28.04.2008.

I pustinje zbog nje su procvjetale

                                     I  PUSTINJE  ZBOG  NJE  SU  PROCVJETALE

 

 

Mogucnost  procjene  me  često  baci  u  očajanje,

I  čemu  svijetle  misli  u  ovaj  kleti  čas?

Danas  je  glavni  moto: Sagni  glavu  i  pričaj  tiho,

prljavi  novac  i  sila  guše  svaki  glas!

 

 

Grabljivci  i  zvijeri  golubiji  pijev  sad  rabe,

U  strahu  im  se  dive  ljušture  i  maske!

Ja  svojim  putem  idem, izgnanik  sam  iz  sivila,

Dušu  mi  krijepi  cvrkut  moje  grlice!

 

 

I  pustinje  zbog  nje  su  procvjetale,

I  vrijeme  sad  radi  baš  za  mene,

I  pustinje  zbog  nje  su  procvjetale –

Zauvijek!

 

 

Dobri  ljudi  sjaje  kao  ostrva  u  magli,

Sa  licima  bez  osmijeha  jer  vrat  još  nisu  sagli!

Gomila  žuri  nigdje  i  hrani  drill  mašinu –

Al'  ceh  se  na  kraju  svima  skroji  po  istome  aršinu!

 

 

Grabljivci  i  zvijeri  golubiji  pijev  sad  rabe,

U  strahu  im  se  dive  ljušture  i  maske!

Ja  svojim  putem  idem, izgnanik  sam  iz  sivila,

Dušu  mi  krijepi  cvrkut  moje  golubice!

 

 

 

I  pustinje  zbog  nje  su  procvjetale,

I  vrijeme  sad  radi  baš  za  mene,

I  pustinje  zbog  nje  su  procvjetale –

Zauvijek!

28.04.2008.

Jednog dana

                                                      JEDNOG  DANA

 

 

                                               Jednog  dana  otići  ću  sam.

                                               Jer  sam  i  došao  sam.

                                               Ostavit  ću  vam  smrdljive  gradove,

                                               koje  ste  sami  zagadili,

                                               ostavit  ću  vam, naravno  sa  testamentom

                                               uredno  potpisano  i  u  sudu  ispečatirano

                                               sa  plaćenom  taksom  i  sudskim  troškovima,

                                               vaše  demokratski  nametnute  džeparoše.

                                               Ostavit  ću  vam  prljave  rijeke

                                               da  vas  podsjete  na  vaš  život.

                                               Teško  će  mi  biti  uložiti  taj  napor,

                                               jer  formalnosti  su  samo  za

                                               stereotipne  zastor.

                                               I  već  sebe  vidim  kako  bjesnim,

                                               jer  mi  stiže  poziv  iz  ''narodnih  organa'',

                                               u  kojem, znate  već  kako  oni  barataju

                                               svojim  glupim, površnim, šturim, birokratskim

                                               riječnikom, striktno  deklamuju:''POŠTOVANI

                                               GOSPODINE  TAJ  I  TAJ; OBAVJEŠTAVAMO

                                               VAS  U  SKLADU  SA  POZITIVNIM  ZAKONIMA

                                               NAŠE  ZEMLJE, KOJE  JE  SMISLIO  U  NAPADU  INTELIGENCIJE  NAŠ

                                               DRAGI, PAMETNI, PROVIDNI  IMPERATOR,

                                               A  KOJI  SLUŽE  DA  VAS  POŠTENO  I

                                               NADASVE  NADAHNUTO  PLJAČKAMO,

                                               DAKLE, SUKLADNO  ČLANU  84., STAVKA  1456,

                                               PARAGRAF  3, TAČKA 1, DVOTAČKA  2,

                                               MORATE  PLATITI  POREZ, KOJI  SE  TIČE 

                                               OSTAVLJANJA  VAŠEG  NASLJEDSTVA,

                                               I  KOJI  IZNOSI  100.000.000.000.000.000.000.000.

                                               ZBOG  VRIJEDNOSTI  PREDMETA, STVARI  I

                                               NEKRETNINA  KOJE  SE  TIČU  VAŠEG  SLUČAJA .

                                               ROK  UPLATE  POREZA  JE  PETNAEST  DANA  OD

                                               PRIMITKA  OBAVIJESTI, A  UKOLIKO  U  ZADATOM  ROKU

                                               NE  IZMIRITE  OVAJ  DUG  PREMA  DOMOVINI,

                                               PRISTUPIĆE  SE  ZAKONSKOJ  PLJENIDBI  VAŠE

                                               POKRETNE  I  NEPOKRETNE  IMOVINE. SRDAČNO  VAŠI – NARODNI 

                                               ORGANI  DRŽAVNIH  INSTITUCIJA ;''

 

 

                                               I  pored  svih  administrativnih  zakukuljavanja,

                                               sebi  ću  samo  ostaviti  vic  koji  se  zove  CIVILIZACIJA,

                                               pa  šta  košta  da  košta!

28.04.2008.

Pustinjske ptice

                                                                  PUSTINJSKE  PTICE

 

Krenuli  su  u  cik  zore

I  ostavili  svoja  polja  i  gore,

Iz  nepoznatog  vrisak  ječi:

''Strepnjom  je  popločan  put  ka  sreći!''

 

Na  kraju  svijeta,

U  središtu  početka,

Dočeka  ih  osmijeh  stranca

A  hronika  im  života  u  utrobi  ranca!

 

U  pustinji  od  duša

U  praznini  mnoštva,

Iz  čelika  jara  zrači

I  hladi  srca  ustreptala!

 

I  suđeno  se  dodijeli

Tamo  gdje  se  ne  nadaš:

U  praznini  mnoštva  spaziše  te  oblike-

Trougao  i  krug, tajni  znak  za  odabrane!

 

Kada  ih  posmatram  otme  mi  se  uzvik:

''Uzmite  mi  zlato, uzmite  mi  novce,

ostavite  samo  ptice – tišinu  volim

al  bez  pjeva  ne  živim!''

                               

         

                               

                                              

28.04.2008.

Pored zida plača prolaziš lako

PORED  ZIDA  PLAČA  PROLAZIŠ  LAKO

 

 

Nemaš  vremena  da  obraćaš  pažnju

na  ove  ljudske  izljeve.

Pripadaš  nekoj  drugoj  grupaciji,

svojoj  "uzvišenoj"  i  povlaštenoj  populaciji.

Istina  ti, vidim, nije  u  krvi,

produženje  vrste  uzimaš  za  ozbiljno,

a  vojevanje  nas  jadnika  nije  ti  interesantno,

ali  kad-tad  jeste  ti  suđeno !

 

 

Snom  pravednika, TI  SPLETKAROŠU, spavaš !

Samo  ponekad  čuješ  zvuk  ukrštanja  mačeva

i  topovskih  salvi, ali misliš, možda  se  sad  nešto

i  slavi.

Međutim,  sjetiš  se, dosta  si  uvijek  bio  po  strani,

da  obraćaš  pažnju  na  takve  stvari.

 

 

PORED  ZIDA  PLAČA  PROLAZIŠ  LAKO,

NJEGOV  EHO  NE  DIRA  TE!

 

 

I  opet  staješ  na  vrh, pogledom  "produhovljenim"

prizivaš  nešto,

i  opet  demagogijom  tako  vladaš  vješto!

Otmjenost  sakupljaš  iz  pogleda  i  pokreta,

naklon  nižih  tako  te  "pali",

odlazak  na  "drugu  stranu"  ne  uznemirava  te,

pa  i  tamo  valjda

FOTELJE  POSTOJE !

 

 

PORED  ZIDA  PLAČA  PROLAZIŠ  LAKO,

NJEGOV  EHO  NE  DIRA  TE !

28.04.2008.

Papirologija

                                               PAPIROLOGIJA

 

 

Nacionalni  ključ  u  sirotinjsku  bravu,

Čuvaj  svoje  predrasude  kao  svetu  kravu,

''tvoji''  te  kradu, lažu, poniženje  slažu!

 

Naći  će  se  glavešine  u  glamuroznoj  jazbini,

Dogovorit  oko  tala  i  uživat  u  taštini!

Oko  njih  će  trčati  podrepaši  i  kurvice  a  sve  za  fotelju  i  birokratske  mrvice!

 

Sirotinji  će  opet  odrediti  ko  sadaku  po  ''cenera''

A  onda  će  impotentno-sladostrasno  uživat

Da  je  vide  pored  kontejnera!

 

Crveni, žuti, zeleni  i  plavi,

Ko  se  kako  Bogu  moli  nisu  važne  stvari

Jer  bitno  je  da  se  krade, laže  a  ponekad  i  pali – ogradiće  sebi  tor  i  ovce  u  štali!

 

Ako  hoćeš  da  živiš – ajde  plati  porez!

Ako  hoćeš  da  misliš  baš  svu  noć – idi  pa  traži  punomoć!

Ako  hoćeš  da  dišeš – idi  predaj  zahtjev!

Ako  hoćeš  da  umreš – idi  se  odjavi  pa  uplatnicu  objavi!

 

Papirologija – Balkan  psihologija!

Papirologija – Balkan  filozofija!   

28.04.2008.

Malo sam nervozan - imam PTSD

                                                        MALO  SAM  NERVOZAN-IMAM  PTSD

 

Ljigavci  ispijaju  kafe  u  izlozima

I  pacovskim  očima  mjere  materijalističku  frustraciju:

Ko  je  sa  kim, ko  je  gdje, ko  je  na  kome,

Ko  je  na  čemu  a  ko  u  čemu?

A  ja?

Malo  sam  nervozan, imam  PTSD,

Ne  traži  nevolju, zaobiđi  me.

Uglavnom  sam  pozitivac i

Volim  čiste  mentalno  i  outside

Al'  brate  brzo  podivljam  na  svakodnevne  glumce  i  glumice

Providnog  teatra  što  se  zove  Provincijalna  Scena  Takozvane  i  Samozvane

Metropole, Zaseoka, Seoca, Gustiša, Livada, Dolova  pa  onda  također

I  neizostavno  Ruralnih  Betonskih  Sklepotina  kojima  upravljaju  Urbani  Zadrugari.

Ne  gledam  TV: pudlice  svojim  kovrčama  nameću  plaćeni  nezavisni  stav  (koji  će  im  se  vratiti  i  isplatiti  preko  nekrofagije, nekrofilije, koprofagije, kanibalije, harača, krvarine  i  nameta  u  glavama).

Ne  jebem  kurve, pogotovo  ne  one  koje  i  neznaju  da  su to – al'  mi  zato  uvijek  stoji  prav.

Ne  duvam, ne šmrčem, ne  pucam  venu, ne  pijem, ne pušim  i  ne  tučem  ženu.

I  kad  sve  ovo  pročitam  pa  i  po  stoti  put, pa  onda  pokušam  sve  to  sagledati 

Očima  onih  koji  će  ovo  jednoga  dana  čitati,

Zaista  nije  nikakvo  čudo  što  me  smatraju  čudakom  kojeg  treba  bez  ikakvog  začuđavanja  pljoštimice  zgombat  u  luđačku  košulju  i  haparlejsat  drito  u  Dilkarnicu.

No  međutim, znaju  pizde  u  parlamentu  da  bi  to  za  mene  bio  smiraj

Pa  me  još  drže  na  ovoj  njihovoj  slobodi  koja  se  od  koncentracijskog  logora  razlikuje  samo  u  tome  što  nas  ne  udaraju  macolama  u  glavu.

Inače, teror  retorike  i  teror  akta  tih  malih  smradova  je  samo  profinjena  i  nadograđena  verzija  Hitlerovih  gasnih  komora  a  naše  bajno  ''državno  uređenje''  je  suptilna  verzija  Staljinovog  gulaga.

Zato  dragi  moji, uživajte  tekovine  naše  mediokritetsko-demagoške  revolucije  koju  čak

Ni  najsmjeliji  experiment – majstori  nisu  smjeli  probati  u  svojim  kuhinjama

Al '  su  zato  pronašli  u  našoj  hijenojebini  prhak  humus  zbog  kojeg  će  tražiti

Od  budućih  pokoljenja  da  budu  zahvalna  na  uspostavljanju  Savezne  Mentalno-Ekološke  Deponije  Sjedinjenih  Politikantskih  Drkadžija.

U  takvoj  tvorevini  budućnosti, kako  bi  sve  proteklo  u  najboljem  redu,

 odložite  molim  vas  vaše  obraze, vaš  identitet, vaše  jeftine  i  nepotrebne  emocije, miris  ručka  koji  sprema  majka, stare  fotografije  sa  dragim  licima, želju  za  nepotrebnim  samostalnim  stvaranjem,  itd.

Pripremite  vaš  ID (identification  card)  za  skeniranje  i  ostanite  u  koljeno – lakatnom  položaju  jer  on  je  najpogodniji  za  napredak, učenje, korištenje  fondova  i  sumiranje  dostignuća  neograničene  slobode  sistema  spojenih  posuda  koje  se  (al' zašto  baš  uvijek)  nama  uz  vrisak  razbiju  od  glavu (sa  svim  svojim  gnojno - fekalnim  sadržajem).

 

Kriknite  ''Halelujah!''  za  novu  epohu  koja  nam  je  doletjela  i  pored  svih  otkazanih  letova  u  šarenom  cepelinu  iz  koje  maše  majmunolika  spodoba  klonirana  iz  nekoliko izvora:

Bradatog  anarhiste,uglađenog  plaćenog  ubice  i   kauboja  koji  gleda  TV, pije  pivo  i  grdi  kćerku  koja  vježba  piano,  zbog  njemu  dobro  primjetne  disharmonjie.

28.04.2008.

Elita

                                                                              ''ELITA''

 

 

''Elita''  se  fura  baš  na  ''Bijelić  Snješka'',

a  nama  ostavljaju  anti-depresive !

''Elita'',''elita'', sva  je  kao  kita ,

i  to  ne  ona  od  poljskog  cvijeća :

islužena , mlohava , sićušna  i  prljava !

28.04.2008.

Anđela - Meleka

                                                                 ANĐELA – MELEKA

 

 

Ljudi  mi  kažu : ''Nisi  onaj  stari.''

A  onda  krenu  sa  pitanjima  sasvim

plitkim .

A  ja  se  pitam :''Na  obali  Jordana

ko  će  stati  ispred  ljudi , i  pokloniti  Riječ ,

kada  ništa  drugo  ne  bude  vrijedilo  na  tom

odsudnom  raskršću !''

 

 

Neznam  šta  to  čudi  ljude

kada  ignorišem  njihova  pitanja .

Moji  odgovori  o  tome 

kako  sam  dobro  i  kako

guram  dalje ,

znam  da  će  ih  razočarati  i  unesrećiti ,

a  ja  ne  volim  da  unesrećujem  ljude .

 

 

I  onda  krenem  dalje  i  sjetim  se  Tebe .

I  znam  da  opet  idem  stazom  od  trnja .

Sjetim  se , imali  smo  vjeru  da  bolje 

bit  će  sve .

Zato  ne  podnosim  ljude ,

njihove  jezike , poglede  i

pitanja .

 

 

Sjećanje  mi  tad ,

oči  zamagli  na  tren,

otvori  mi  znam ,

neki  paralelni  svijet !

Isti  je  i  grad

ono  isto  proljeće ,

Anđela – Meleka !

 

 

Znaš  da  sam  uvijek

mislio  na  nas ,

i  pružao  ti  želje  svoje

da  ti  svijetle  put .

I  danas  kad  sam

samo  sijeda  maska ,

osjećam  te !

 

 

 

 

 

Osjećam  te ! Nekad  kao  dašak  vjetra ,

nekad  kao  miris  cvijeta ,

nekad  si  u  leptirovom  putu ,

nekad  u  sjaju  rose ,

a  nekad  u  mirisu 

žute  jabuke .

 

Sjećanje  mi  tad ,

oči  zamagli  na  tren ,

otvori  mi  znam ,

neki  paralelni  svijet ,

isti  je  i  grad ,

ono  isto  proljeće ,

Anđela – Meleka !

 

 

Pahuljice  moja ,

ovaj  svijet  nije  za  tebe .

A  ja  idem  dalje ,

pa  šta  Bog  mi  da ,

kao  i  bezbroj  puta  do  sad .

On  me  nikada  nije  ostavio ,

On  me  nikada  nije  zaboravio .

 

 

Bol  je  očvrsnuo  grudi ,

a  buđenje  će  mi  oprati  misli ,

i  učiniti  me  spremnim ,

kada  sretnemo  se  opet ,

i  zaboravimo

teške  kušnje

Babilona .

 

28.04.2008.

Ramayana

                                                                 RAMAYANA

 

 

                                      Oh ! Between  us  are  abyss  and  dust ,

                                      roads  through  dark  times , covered  with  lies ...

                                      But , give  me  your  hands  and  give  me  your  smile ,

                                      I've  noticed  together  we  can  reach  the  highest  sky ,

                                      please  don' t  cry ...

 

 

                                     Ramayana ! Ramayana ! A  thousand  years  I  can  feel

                                     that  you  pray  for  my  love !

                                     Ramayana ! Ramayana ! Scream  of  ages  is  burning  in

                                     the  depth  of  my  heart ,

                                     calling  all  mankind !

 

 

                                     There  is  no  black  and  there  is  no  white !

                                     There  is  no  reason  for  heatred  and  fight !

                                     All  that  I  know , new  people  come ,

                                     And  wings  of  eternety  will  lead  them  to  find  what

                                     the  shine  is , one bright  flash  in  mind !

 

 

                                     Ramayana ! Ramayana ! A  thousand  years  I  can  feel

                                     that  you  pray  for  my  love !

                                     Ramayana ! Ramayana ! Scream  of  ages  is  burning  in

                                     the  depth  of  my  heart ,

                                     calling  all  mankind !

28.04.2008.

Zašto počinje sumrak ljubavi

                                         ZAŠTO  POČINJE  SUMRAK  LJUBAVI

 

 

                                      I'm  so  lonely, lonely, and  your  wish  is  in  my  mind!

                                      I'm  so  lonely, lonely, because  devile  on  your  side!

 

 

                                      Na  kraju  duge  naći  ću  tvoj  glas, i  pogled  prvi

                                      i  riječi  što  se  kažu  tad...

                                      Jer  ova  zima  što  mi  mrzne  dušu,

                                      i  izvor  želje  što  već  trpi  sušu,

                                      samo  jednu  istinu  donijeće  znam, i  zato  se  pitam:

                                      "ZAŠTO  POČINJE  SUMRAK  LJUBAVI, ZAŠTO  SUDIM  TI

                                      KAO  LJUDI  SVI? ZAŠTO  POČINJE  SUMRAK  LJUBAVI,

                                      ZAŠTO  SUDIM  TI  ZBOG  LJUDSKIH  SLABOSTI?''

 

 

                                     Obale  sive  rijeke, to  smo  ti  i  ja!

                                     Blizu  ušća  baš  u  more  očaja!

                                     I  dok  se  duša  razbija  o  hridi, a  tvoju  nadu 

                                     za  nas  i  sad  vidim,

                                     oluja  nevjere  nosi  nam  jedan  glas  i  pitanje:

                                    "ZAŠTO  POČINJE  SUMRAK  LJUBAVI,ZAŠTO  SUDIM  TI

                                     KAO  LJUDI  SVI?ZAŠTO  POČINJE  SUMRAK  LJUBAVI,

                                     ZAŠTO  SUDIM  TI  ZBOG  LJUDSKIH  SLABOSTI?"

 

 

                                     I'm  so  lonely, lonely, and  your  wish  is  in  my  mind!

                                     I'm  so  lonely, lonely, because  devile  on  your  side!

28.04.2008.

Moja Evo

                                                                  MOJA  EVO

 

 

                                                      Blagoslovljena  je  ova  kiša ,

                                                      što  sa  mene  naše  grijehe  spra !

                                                      I  kao  da  su  žive  sve  te  riječi ,

                                                      što  ih  za  me  tvoja  duša  tka .

 

 

                                                      Već  te  dugo  tražih  sam  kroz  vrijeme ,

                                                       zalud  lutah  svijetlim  očima ,

                                                       kada  spazih  da  se  moje  more ,

                                                       od  pogleda  na  te  uzburka !

 

 

                                                       Moja  Evo ! Misli  su  nam  sada  iste ,

                                                       ja  to  znam !

                                                       Moja  Evo ! Jesen  moje  boje  muti ,

                                                       noćima !

 

 

                                                       Ja  još  uvijek  tvoje  oči  tražim ,

                                                       tople  kao  iskra  i  žudnje  žar !

                                                       Jer  mislih  da  se  vežem  ali  pođoh ,

                                                       kavez  i  od  zlata  ubija !

 

 

                                                       Moja  Evo ! Misli  su  nam  sada  iste ,

                                                       ja  to  znam !

                                                       Moja  Evo ! Jesen  moje  boje  muti ,

                                                       noćima !

28.04.2008.

Poslije ponoći

                                                        POSLIJE  PONOĆI

 

 

                                      Poslije  ponoći, kao  kad  se  ostari,

                                      samo  tuđi  koraci,

                                      i  samoća  neki  znak  dobaci...

 

 

                                      Poslije  ponoći, misli  bježe, odlaze,

                                      ponekad  mislim  da  si  tu,

                                      i  opet  sjećam  se...

 

 

                                      Ova  noć  nema  zore,

                                      lude  misli  roje  se,kad  li  će  doći  dan...

                                      Ovaj  put  nema  kraja,

                                      samo  čežnja  želju  stvara  i  duša  izgara!

 

 

                                      Kao  dodir  riječi, čudnih  tonova,

                                      kao  poznati  glas,

                                      tišina  odzvanja...

 

 

                                      Dug  je  ovaj  put  od  očekivanja!

                                      kako  ga  preći  samo  snagom

                                      mojih  snova?

 

 

                                      Čudno  zvuče  riječi,

                                      u  ironiji  ovih  dana!

                                      I  kako  da  sakrijem  tupu  bol  starih  rana?

 

 

                                      Trgnem  se  pa  ustanem, tvoje  ime  spomenem,

                                      da  me  prati  opet  sreća,

                                      ovih  dana  tuga  je  veća!

 

 

                                      Ova  noć  nema  zore,

                                      lude  misli  roje  se, kad  li  će  doći  dan...

                                      Ovaj  put  nema  kraja,

                                      samo  čežnja  želju  stvara  i  duša  izgara!

28.04.2008.

Noćas pjevaj sa mnom

                                                              NOĆAS  PJEVAJ  SA  MNOM

 

 

Noćas  samo  korak  moj  stvaran  je !

                             Zvijer  od  želje  i  ljepote  stvara  se !

                             Osjećaš  li  dah  na  sebi , otapa  se  glečer  bijeli ,

                             zaboravu  predaj  se !

 

 

                             Sve  se  ruke  sklope  tad , u  taj  tren !

                             Pogledi  se  gube , znam  magla  je !

                             Popločan  je  put  sa  sladom , mozaik  u  pokušaju

                             da  nam  tajne  objasni !

 

 

                             Hej , noćas  pjevaj  sa  mnom ! Prazna  lica  nisu  važna ,

                             ovaj  planet  nek'  propada !

                             Hej , noćas  pjevaj  sa  mnom , ovu  pjesmu  što  je  naša ,

                             postojimo  samo  ti  i  ja !

 

 

                             Neka  se  gube  granice  prozračne ,

                             vječnost  primi  u  sebe  shvati  je !

                             Sunovrat  je  ovaj  blag , u  novi  dan  ću  možda  sam ,

                             i  ja  ga  primam  kao  dar !

 

 

                             Hej , noćas  pjevaj  sa  mnom ! Prazna  lica  nisu  važna ,

                             ovaj  planet  nek'  propada !

                             Hej , noćas  pjevaj  sa  mnom , ovu  pjesmu  što  je  naša ,

                             postojimo  samo  ti  i  ja ! 

28.04.2008.

Jedna će aura noćas ustati

                                     JEDNA  ĆE  AURA  NOĆAS  USTATI

 

 

                                      Poneka  svijetla  tačka  u  tunelu,

                                      obasja  put  i  pokaže  radost,

                                      a  ja  je  uzimam  jako  u  svoj  vid,

                                      kao  da  će  svakoga  časa  nestati,

                                      i  izgubiti  se  i  ona  u  svojoj  tmini,

                                      iz  koje  se  boreći  probija  i  nudi.

                                      Da  li  me  pamtiš  kao  malog  dječaka,

                                      sa  zlatnim  pramenjem  kose  preko čela,

                                      i  pogledom  koji  traži  apsurd  i  ironiju

                                      ovog  postojanja  već  na  početku.

                                      Ove  noći, kada  tvoja  želja  dobija  oblik

                                      vrelog  vodopada, gledaj  me  kao  putnika

                                      kroz  nepoznato,gledaj  me  kao  ludog

                                      gospodara  riječi,

                                      izgubljenog  i  zbunjenog.

                                      Ne  dozvoli  da  ti  druga  lica

                                      pokriju  moje  oči  umorne,

                                      jer  one  te  traže  među  hiljadama  sjena

                                      i  tjelesa  nevažnih.

                                      Kozmička  patnja  u  zraku  i  na  nebu,

                                      neka  nas  mimoiđe  ovog  jutra,

                                      ispunjenog  našim  pogledima  čudnim,

                                      pogledima  prepoznavanja  i  traženja  kroz  vijekove...

                                      I  dodira, dodira  kao  pred  oproštaj...

 

 

                                      Sivi  dani  pokušavaju  da  nađu  put 

                                      do  naše utrobe,

                                      ali  sivilo  je  za  nas  odveć  svijetlo.

 

 

                                       I  jedna  će  aura  noćas  ustati

                                      iz  svog  zaklona, pogledati  oko  sebe

                                      i  sunovratiti  se  u  slap  želja,

                                      baš  kao  svitac, što  se lelujajući  kroz ljetnu  noć

                                     prikrada  jutru  i  stopi  sa  zorom 

                                     zauvijek.    

28.04.2008.

Slike prošlosti

SLIKE  PROŠLOSTI

 

 

                   Pale  su  maske, zidovi  se  ruše,

                   svakim  danom  svijet  je  bliži  kraju .

                   Umjesto  ruža  i  parova  nježnih,

                   krvava  polja  nižu  se  u  maju...

                   Dragi  ljudi  ostaju  daleko,

                   iza  granica  izmišljenih  ili  suđenih !

 

 

                   Vrijeme  stoji  godina  bezbroj,

                   sve  se  samo  vrti  u  krug .

                   A  olovno  nebo  pokriva  nas,

                   sunce  umire  negdje  daleko,

                   zarobljeno,zaboravljeno .

                   I  njegov  glas  gubi  se  u  ovoj  praznini,

                   globalnoj  divljini !

 

 

                   U  mojim  očima  slike  prošlosti  gore,

                   mladosti,naivan  si  san !

                   U  mojim  očima  slike  prošlosti  gore,

                   koliko  dana, koliko  noći,

                   tražiću  sam, tražiću  sam !

 

 

                   Krv  nevinih  proganja  horde,

                   sveto  tlo  ostaje  na  svjetlu !

                   A  dane  niko  nikada  ne  vraća,

                   miševi  opet  bježe  u  rupe !

                   Noćas  nam  srećo  ne  okreći  leđa,

                   pokrij  nas  svojim  srebrnim  krilom !

 

 

                   U  mojim  očima  slike  prošlosti  gore,

                   mladosti  naivan  si  san !

                   U  mojim  očima  slike  prošlosti  gore ,

                   koliko  dana , koliko  noći ,

                   tražiću  sam , tražiću  sam !

28.04.2008.

Zovem te

                                                                            ZOVEM  TE

 

 

Daj  mi  snage

da  stvorim  iz  riječi  hljeb ,

i  da  svaka  mrva  bude 

dovoljna  za  svijet !

 

 

Daj  mi  snage

da  želje  mi  krenu  na  let ,

kao  tople  rijeke  da  glečer  mržnje 

otope  u  tren ! 

 

Pretvori  me  u  riječ

što  luta  svijetom, širi  nadu  i  tješi  bolne,

pretvori  me  u  suzu

što  ispraća  strepnju !

 

Jer  u  prašini  sam  našao  zrno  nade,

u  kapi  vode  iskru  života,

u  zraci  sunca  toplinu  oprosta,

u  osmijehu  siromašnog  nepotrošivo  imanje!

28.04.2008.

U ime prošlih života

                                                       U  IME  PROŠLIH  ŽIVOTA

 

U  ime  svih

Koji  se  sjećaju  prošlih  života

I  koji  dobiše  još  jednu  šansu  za  ispravak,

Pomoli  se  za  ono  neznano  dijete 

Koje  premiraše  sakriveno  pored  neke  živice

Bez  igdje  ikog  svog.

Iznenadiće  te  njegov  ili  njen  zahvalan  pogled

Za  hiljadu  ili  milion  godina,

Dok  ih  budeš  učio  stranim  riječima

Vlastitog  jezika.

Vrijeme  ionako  ne  postoji

Niti  se  broji.

Tek  se  poneko  sjeti  brojčanika

Na  uništenom  semaforu  u  starom  gvožđu  Akropolja.

Dodaj  čašu  vode  onom  starcu  koji  u tvom  zarobljeništvu

Očekuje  milost  i  poštedu  života  koji  sada  ne  vrijedi  ni  pišljivog  penija.

To  je  tvoj  otac.

Zauzdaj  svoje  nagone  šibane  fijukavim  bičem  Guvernera  Testosterona  jer  dok  ima  mušterija  biće  i  ovakvih  ljepotica  koje  u  lažnom  i  praznom  grču  solventnog  parenja  misle  na  svoju  malu  braću.

Koja  možda  nemaju  ni  koricu  kruha.

Zašto  da  se  okreneš  od  te  nimfe?

Zato  što  ti  je  to  sestra.

Donesi  onoj  staroj  ženi  vedro  sa  pitkom  vodom  baš  pred  kućna  vrata

Iako  ona  za  tebe  ne  mari  mnogo  i  možda  ti  neće  reći  ni  hvala.

Napokon, uzmi  Časnu  Knjigu  i  završi  dan  spokojan.

Jer  Časna  ti  je  Knjiga  kao  Majka. 

28.04.2008.

Globalna ameba

                                                        GLOBALNA  AMEBA

 

Ljudi  bez  ponosa  gamižu,

Vidim  ih  na  ulici,

Satrveni  svojim  navikama

Kao  psi  na  uzici.

Masovni  medij  oblikuje  amebu

A  globalni  kurvaluk

Osvaja  hromozome.

Imaš  li  družbu  koja  će  te  pratiti,

Imaš  li  sjenku  kojoj  ćeš  vjerovati?

Zašto  te  progoni  osjećaj

Da  je  svaka  borba  uzaludna

A  onda  idući  trenutak

Pojačavaš  inat  sa  rezultantom  u  zastranjivanju

Koji  te  odvodi  u  društvo  Gospodara  i  Podanika  Samoće

I  on  te  ponovo  stavlja  na  kušnju  preispitivanja  besmisla  puta,

Uzroka  i  posljedica,

Početka   i  kraja,

Načina  i  običaja,

Cilja  i  svrsishodnosti  i  tako  u  krug

Svaki  dan.

Zato, uvijek  rado  uđem  u  svoj  vremeplov

Pa  se  dimenzije  prepliću

I  teško  je  raspoznavanje 

Borbe  i  podavanja,

Kurtoazije  i  nadmetanja,

Određenja  i  uticaja,

Namjere  i  slučajnosti. 

28.04.2008.

Partija

                                                                  PARTIJA

 

 

Stari  nikada  nije  bio  u  partiji ,

nervirali  ga  ambiciozni  prosjeci  grlatiji .

''Sve  su  to  sine  podmukli  pacovi ,

što  sa  laži  grade  kule  od  oblaka .''

 

 

I  danas  dan  mrzi  partije ,

samo  partija  pokera  nešto  mu  znači ,

jer  bolje  je  rizikovati  nešto  malo  novaca ,

nego  svoj  obraz , čast  i  suzu  ešalonaca .

 

 

I  ja  ga  razumijem  kao  sivu  planinu .

Laži , laži , uglavnom  laži ,

malo  fola  i  pretvaranja ,

osmijesi  za  žene  i  riječi  za  glupake .

 

 

Dresovi , dresovi , mijenjaju  se  dresovi ,

ubijeđenja  i  principi ,

a  ja  treba  da  dam  svoju  mladost

uvijek  kad  zaškripi .

 

 

Da  li  sam  naslijedio  isti  osjećaj

 kroz  prividni  vremeplov  ili  preko  gena ,

tek , ovo  je  bila  jedna  mala

porodična  poema !

28.04.2008.

Pakleni kontrast

                                                                 PAKLENI  KONTRAST

 

Sreo  sam  lutajući  po  svijetu  bijednike  sa  puno  novca.

Vidio  sam  slabiće  u  oklopu  od  fizije.

Naslutih  nezadovoljstvo  ''wana  be  artist''  lika  koji  profesorima  povijesti  umjetnosti, historije, prava,  pa  čak  i  piljarima  prodade  staru  pjesmu  čobana  kao  njegovo-skladanu  državnu  himnu. 

Čuh  kako  slavuj  pjeva  uz  vrisak  borbenog  mlaznjaka.

Sretoh  dobro  uhranjenog, čak  zadriglog  komunistu  koji  zdušno  uvjerava  narod  i  borce

Kako  treba  patriotski  gladovati  do  smrti  zarad  boljeg  života  u  boljem  sutra.

Jer  narod  koji  ima  ovakve  stare  ne  treba  da  se  brine  za  svoje  nasljeđe.

Radnici  u  radnom  vremenu  radnički  igraju  fudbal  u  krugu  fabrike  koja  je  pod  stečajem.

Posmatram  ih  sa  prozora  svoje  sobe  pokušavajući  da  što  više  proširim  svoje  vidike

Navlačeći  do  kraja  svoje  vanjske  roletne  izrađene  od  jedne  privatne  firme  iz  Miričine.

Ispred  skladišta  u  centru  grada,  radnik  u  plavom  objašnjava  vozaču  šlepera  da  deset  tona  brašna  hitno  treba  isporučiti  baš  u  prethodno  pomenutu  Miričinu.

Behar  se  izdiže  iznad  (preko  svake  mjere)  kontaminirane  kasabe.

Pučanstvo  žuri  na  pregled  u  Kliniku  za  plućne  bolesti  razmišljajući  kako  da  skupi  pare  za  račun  Termoelektrane  koja  suvereno  bljuje  crne  oblake  pune  fozgena  u  našu  staklenu  baštu.

Gradonačelnik  nam  proglašava  Ekološku  zonu  a  zatim  potpisuje  specijalni  ugovor  o  saradnji  sa  gorepomenutom Termoelektranom  o  poskupljenju  centralnog  grijanja.

Pošta  nema  veze  s  vezom.

Kriminalci  sjede  u  parlamentu  i  svađaju  se  oko  izglasavanja  zakona.

Policija  se  kune  da  će  početi  sarađivati  sa  Tužiteljstvom.

Premijer  prijeti  da  će  otići  raditi  kao  konobar  ukoliko  mu  hitno  ne  isplate  bakšiš  dobijen  od  reketiranja  narodnih  kuhinja.

Izvježbane  ubice  rame  uz  rame  sa  svojim  dojučerašnjim  neprijateljima  kreću  u  mirovne  misije.

Naša  napaćena, cmizdrava, uvijek  saosjećajna  i uvijek-spremna-za-pomoć-polu-domovina, naplaćuje  porez  na  pozivanje  humanitarnog  telefona.

Ministri  kulture, obrazovanja  i  sporta  u  zračnoj  luci  ispraćaju  svoje  potomke  na  školovanje  u  inozemstvo.

Velika  je  ekonomska  kriza  kod  nas (kako  svi  kukaju)  pa  jedva  vozim  zakrčenim  kolovozom  posmatrajući  dokono  omladinu  obučenu  po  poslednjoj  modi  kako  hodajući  razgovara  mobitelom.

Sa  radija  vrišti  muzičar  čiji  je  krajnji  domet  recitovanje  uz  flipere, inače  veliki  buntovnik  ovdje  a  koji  se  čmari  i  dodvorava  za  svoj  povlašteni  status  u  najbližem  nam  susjedstvu.

Zato  često  isključujem  radio, TV  i  internet  kako  bih  bio  što  bolje  informisan.

Tabloidi  se  bore  za  kulturu  i  umjetnost  a  ozbiljni  nedeljnici  prenose  koja  je  otvaračica  usta  zaboravila  obući  svoje  tanga  gaće.

Vraćam  se  kući  u  slobodu  svog  carstva  provlačeći  se  kroz  bodljikavu  žicu  kojom  je  opasan  moj  soliter.

Na  ulazu  za  mnom  vrišti  presjednik  kućnog  savjeta  jer  nisam  platio  stanarinu  službi  koja  nam  je  sačuvala  u  netaknutom  stanju  prljave  zidove  i  liftove  ubice.

Komšija  koji  je  završio  specijalnu  školu  me  uljudno  pozdravlja  iskrenim  osmijehom  a  penzionisani  direktor, također  komšija,  me  mjeri  pogledom  kojeg  je  najvjerovatnije  naslijedio  od najčuvenijeg  nabijača  na  kolčeve  iz  Transilvanije.

 

 

 

 

Jedna  bebica  u  naručju  svoje  majke (koja  puši  cigaretu  i  bezizražajno  bulji  u  prazno)

Me  gleda  snajperski  u  oči  i  smiješi  se  bez  ikakvog  konvertibilno-monetarnog  nagovještaja.

 

To  je  dovoljno  da  mi  popravi  dan  kako  bih  uopšte  imao  motiva  da  se  popnem  u  stan.

28.04.2008.

Da je Niče živ!

                                                                  DA  JE  NIČE  ŽIV

 

Samo  da  je  Niče  živ

Osjetio  bi  to  vibriranje

Koje  stvara  drhtaj  embriona

Jezdeći  pravo  iz  jezgre

Sa  demonskim  smiješkom

Sveznajuće, omnipotentne, oslobađajuće

Kreativne  za  grotesku  oboružane

Prilike.

Samo  da  je  Niče  živ

Išao  bi  od  grada  do  grada

Od  sela  do  sela,

Od  distrikta  do  Kalvarije,

Od  škole  do  komiteta,

Provirivao  bi  cerekajući  se

Namještajući  svoje  cviksle

Sa  ushićenjem  onoga  koji  je  proročki

Najavio  dolazak  Nad-Osobe,

U  isto  vrijeme  ostajući  zapanjen

Da  se  tako  nešto  upriliči

Daleko  južnije  od  njegove  predskazane  geografije:

Baš  blizu  zone  razgraničenja  naše  paradajz – republike!

 

U  epicentru  amaterski  izrežiranog  konflikta

Potrošismo  ogroman  dio  nagomilanog  bijesa.

Jeftini  balkansko-provincijski  direktori  real – teatra

Što  smrde  na  svoje  komitet-štele  dodvoravajućeg  agitata

Na  jeftinoj  sceni  pijačnog  konglomerata

Pod  budnim  okom  satelitskog  magnata

Naplatiše  karte – mape  svog  debilnog  postulata

A  kusur  potkusuriše  kreaturom  progres – mutanta.

Navaljivasmo  u  žaru  mladalačke  naivnosti  na  dobro  utvrđene  jazbine 

Onih  što  bučno  proslaviše  svaki  svoj  poraz

A  sinoć  nam  se  lica  pravih  neprijatelja  ukazaše

Na  licima  naših  utovljenih  ''predstavnika''

Koji  sa  masturbatorskom  sado – mazo  zadovoljštinom

Ukradoše  par  kištri  hljeba  u  medijastinumu  svog  kanibalskog  ogleda.

Šta  drugo  reći:''High – tech  kamuflaža  demagoško-staljinističkog  baraža!''

 

28.04.2008.

Odlučih na svoj rođendan;

Ovaj blog sam odlučio da počnem pisati na svoj rođendan (17. April 2008.), medjutim zbog gomile događaja i obaveza, započinjem ga pisati jedanaest dana kasnije.

Toga dana, osim što mi je bio rođendan i deseta godišnjica braka (kako li me je samo ta žena uspjela trpiti cijelu dekadu), odlučio sam da upišem svoju šestogodišnju kćerkicu u školu (cijeli dan me proganjala scena iz jednog ex-jugoslovenskog filma kada jedan profesor za vrijeme derneka-ispraćaja u penziju, mrtav pijan pada u delirijumu na sto pun flaša i čaša a drugi profesor to komentariše sa:''Ej, šta škola učini sa čovjeka!''). Sredili smo se svo troje k'o kredenac i krenuli do odabrane obrazovne ustanove. Ispred ulaza nas je dočekala moja majka (koja u istoj školi radi kao učiteljica i odakle će uskoro krenuti u zasluženu penziju), uvela nas je do hola gdje se nalazi učionica za prijem prvačića i gdje smo trebali pričekati desetak minuta jer su baš ispred nas u učionicu ušli roditelji sa sinčićem. Tada počinju i problemi. Moj ženski potomak se počinje duriti i saginjati glavu (zbog nepoznatog ambijenta vjerovatno) a i prve suzice joj orosiše lice. Na to ja popizdim (očekujući najgore - da će se upravo tako ponašati i pri upisu-razgovoru sa učiteljicama, pa ćemo svi morati u rikverc bez obavljena posla i onda planirati dolazak neki drugi dan na ponovni upis) i počnem prebacivati svojoj ljepšoj polovini da je ona sve za to kriva i da je previše dijete razmazila držeći je uz sebe i popuštajući joj. Tu na svu sreću u pomoć priskoči moja gospođa mama i malo ohrabri dijete a ubrzo nas i prozvaše da uđemo. Mi sjedosmo za sto na lijevoj strani a curica pristupi stolu na desnoj strani. Počeli smo odgovarati na standardna pitanja o generalijama a ja drugim uhom počeh prisluškivati kako mi se snalazi potomstvo. Za divno čudo, djevojčica je odgovarala sasvim hrabro, tačno i opušteno, jedino se zbunila kod ponavljanja stihova dječije pjesmice ali oko toga se ne uzrujavam previše jer je ona već kreativac koji sam osmišljava stihove pa joj učenje napamet vjerovatno neće nikada ići od ruke. Završismo sve procedure i formalnosti brzo, napravismo jednu zajedničku fotku za uspomenu i dugo sjećanje i majka predloži da pogledamo unutrašnjost škole. Mene je zapanjilo to što se škola ne osjeti na  mokraću, jer sve škole u koje sam ja išao  su zaudarale na urin  iz  wc-a a kasnije sam primjetio  da  nam većina institucija  ima tu osobinu (uz nedostatak sapuna tamo gdje bi se trebao nalaziti). To mi je već popravilo dan. Osim fasade čija je izrada bila u toku kompletna zgrada je bila uredno i funkcionalno namještena. Uz pozdravljanja i čestitanja prisutnih učiteljica i osoblja napustismo školu i krenusmo na zasluženi dernek prema vikendici. Na brzinu, prije kretanja na put za periferiju grada, skoknuo sam do cvjećare i pazario jednu dracenu za poklon svojoj golubici koja je uvijek bila uz mene da životu da pravi smisao, da mojoj slici stavi ram.

To je ukratko bilo opisivanje dana kada sam trebao početi pisati ovaj blog a pošto mi je želja da predstavim poeziju iz svoje nove knjige, svaki put uz novi post ću objaviti barem jednu pjesmu. Drugarski pozdrav svim onima koji će posjećivati ovaj blog.